Lider Zelenih Filip Lamber pred glasanje o novim pravilima zaduživanja za zemlje Evropske unije, ("Pakt stabilnosti i rasta") upozorio je da bi određeni koraci u merama štednje dovele do jačanja nacionalizma u Evropi

Iako je dogovor postignut između ministara finansija zemalja EU krajem decembra prošle godine, o delovima paketa još treba pregovarati u interinstitucionalnom dijalogu između Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta EU.

"Iako se reforma smatrala neophodnom zbog toga što su stara pravila smatrana nerealnim, nova su podjednako štetna i neizvodljiva. Ali barem će biti isprobana, što znači da će se njen zamrznuti efekat na javne finansije desiti bez obzira da li smo ispunili ciljeve ili ne. To znači da će štednja ponovo biti prisutna. A, znate li šta štednja rađa? Rađa desničarske pokrete. Rađa nacionalni populizam", rekao je Lambert u intervjuu za Euractiv i EUObserver.

U "najgorem scenariju" koji bi mogao dovesti do toga da francuska liderka ekstremne desnice Marin Le Pen postane predsednica i bivši predsednik SAD Donald Tramp bude ponovo izabran, ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi pobediti u ratu u Ukrajini, dodao je.

"To je kraj Evropske unije onakve kakvu je poznajemo", rekao je.

O novim fiskalnim pravilima, koje naziva "najvećim slučajem samoubilačkog hoda" koje je ikada video, Lambert, poslanik u EP od 2009. godine, rekao je da će nivoi javnog duga morati da rastu jer će, tokom narednih godina, morati da povećaju vojne troškove.

Izvor: EURACTIV.rs

"Možda je čudno jer to kaže jedan "Zeleni", ali s ratom na našoj granici, očigledno je da je odbrana oblast gde moramo značajno investirati više. Dodajući dodatne javne investicije potrebne za zelenu tranziciju, "mi se suočavamo s preprekom od dodatnih 2 posto BDP-a svake godine do 2050. Iako bih voleo da se bogatstvo oporezuje više, porez na bogatstvo nikada neće doneti tih 2 posto koje nam je potrebno", rekao je.

U ekonomskom odboru Evropskog parlamenta, većina centrističkih EPP, centrističke "Rinju grupe" i socijalističke S&D podržala je godišnje smanjenje duga za 1 posto BDP-a za zemlje s visokim dugom i 0,5 posto za zemlje s srednjim nivoima duga.

U petak je glavni pregovarač S&D Margarita Markes rekla da je "uverena da će Evropski parlament usvojiti svoj stav o dugoočekivanoj i veoma potrebnoj reformi fiskalnih pravila EU". Međutim, prema Lambertovom mišljenju, nivoi javnog duga morali bi rasti jer će u narednim godinama vojni troškovi morati biti povećani.

'Veliki dogovor' nakon evropskih izbora

Iako se institucije EU nadaju da će zaključiti pregovore pre evropskih izbora i, stoga, će početi pregovore odmah nakon glasanja u parlamentu, Lambert je rekao da će "učiniti sve što mogu da poremetim proces i osiguram da nema dogovora jer ne možemo priuštiti loš sporazum." Umesto toga, on se nada "velikom dogovoru" o javnim finansijama nakon EU izbora u junu.

Iako Zeleni sada imaju znatno manju podršku u anketama u poređenju sa svojim rezultatom na poslednjim EU izborima 2019. godine i trenutno rekordno visokim brojem za desničarske snage, Lambert se i dalje nada da će pregovaranje o pravilima budžeta nakon izbora moći okrenuti kompromis u pravcu koji podržava.

Kada je reč o tome kako desničari gledaju na štednju, Lambert je dao primer Italije, gde je Meloni "rekla da u Savetu, ali Lega je rekla ne", dok je ID, parlamentarna grupa Lige, glasala protiv, tako da "nije zagarantovano da što ste više desničarski nastrojeni i opredeljeni, to više podržavate štednju".

Na kraju je zaključio da veruje kako bi i dalje moglo biti razloga da se slože s većim javnim dugom nakon izbora nego sada.

"Mogu se setiti nekoliko stvari: gubitak Ukrajine, izbor Trampa, nekih velikih klimatskih katastrofa. Dolaze vremena kada morate učiniti sve što je potrebno. Osećaj sada nije takav, osećaj je više: 'Vratimo se normalnom'. Ali ima mnogo ljudi koji znaju da normalno više neće biti normalno", rekao je.

(J.N./EURACTIV.rs)