Tjeri Breton, šef Evropske unije za unutrašnje tržište, podsetio na Trampovu izjavu iz 2020. godine kada je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, rekao da ako Evropa bude napadnuta, oni (SAD) neće pomoći
Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, ponovo je postao centralna figura u evropskoj politici, izazivajući zabrinutost i pažnju u Briselu. Tjeri Breton, šef Evropske unije za unutrašnje tržište, podsetio na njegovu izjavu iz 2020. godine kada je, obraćajući se predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, rekao da "ako Evropa bude napadnuta, oni (SAD) nikada neće doći da pomognu."
Ove reči stižu u osetljivom trenutku kada Evropska unija nastoji da izgradi sopstvene odbrambene kapacitete van NATO alijanse pod vođstvom SAD.
Izjava bivšeg predsednika dolazi nedelju dana pre poslaničkih grupa u Ajovi i početka glasanja na predsedničkim izborima republikanaca u SAD, gde se očekuje da bi Tramp mogao ostvariti pobedu. Ova situacija izaziva pravu zabrinutost u Briselu, jer su Trampova uverenja ukorenjena u shvatanje da evropske nacije decenijama nedovoljno finansiraju svoje vojske, oslanjajući se na pretpostavku da će SAD priteći u pomoć u slučaju potrebe.
Evropski zvaničnici i diplomate EU su prepoznali da su se tokom Trampovog predsedništva promenila dinamika transatlantskih odnosa. Bivši predsednik je često izražavao neprijateljstvo prema NATO i pominjao oduzimanje sredstava, dok je istovremeno komplimente upućivao autoritarnim liderima, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina.
Osim toga, Trampovo neprijateljstvo prema ukrajinskim ratnim naporima i izjava o nedostatku podrške u slučaju napada na Evropu baca senku na evropske napore da ojačaju svoje odbrambene kapacitete. Neki evropski lideri primećuju da bi povratak Donalda Trampa u Belu kuću mogao označiti nepredvidive promene u američko-evropskim odnosima.
Uprkos naporima EU da se oslobodi Trampovog toksičnog nasleđa, strah od njegovog povratka ostaje prisutan. Evropski zvaničnici su svesni da će biti potrebno vreme da se prekine oslanjanje na SAD, ali izazov je prilagoditi se novoj realnosti i graditi sopstvene kapacitete za odbranu.
Brisel, suočen sa Trampovim potencijalnim povratkom, sada razmatra kako najbolje postupiti u slučaju da bivši predsednik ponovo preuzme vlast. Pitanje ostaje kako će Evropa odgovoriti na Trampove izjave i kako će se dalje odvijati transatlantski odnosi u svetlu mogućeg povratka kontroverznog lidera u politički fokus.
Što se tiče trgovine, Evropa je preduzela mere da smanji svoju zavisnost od pojedinačnih nacija i diverzifikuje svoje lance snabdevanja.
"Nikakvo smanjenje rizika ne može nadoknaditi iznenadnu promenu politike koja Evropljanima otežava prodaju u Americi. U drugom mandatu, nije van granica mogućnosti da on odluči da neki drugi materijal predstavlja rizik za američku bezbednost," kaže Ijan Bond, zamenik direktora Centra za evropske reforme.
Što se tiče odbrane i bezbednosti, EU je priznala svoje prošle neuspehe i složila se da dramatično poveća svoju potrošnju na odbranu u celom bloku i šire na kontinentu. Rat u Ukrajini je shvatila veoma ozbiljno, šaljući milijarde evra finansiranja zajedno sa oružjem i pomoći. Takođe vredno radi na tome da što pre uvede Ukrajinu u blok.
Istorijski gledano, probijanje Rusije i slanje ovog nivoa evropskog novca i resursa trećoj strani bilo bi nemoguće jer bi se države članice gotovo sigurno ne bi složile oko toga da li je to u njihovom nacionalnom interesu. Neverovatno je da je Evropa EU uspela da ode tako daleko i brzo koliko je mogla da podrži Ukrajinu od početka invazije.
Uprkos tome, neprijatna istina je da ponovno naoružavanje 27 zemalja i promena načina na koji trguju traju veoma dugo, tako da duboko ukorenjene veze sa – i konačnu zavisnost od njih – ne bi bilo lako razdvojiti, čak i pod normalnim okolnostima.
Ali, proteklih nekoliko godina bilo je sve samo ne normalno za Evropu. Kovid-19 je zauzeo ogromnu količinu njegovog propusnog opsega, dok je rat u Ukrajini, zemlji koja se graniči sa EU i koja pokušava da se pridruži bloku, na vrhu dnevnog reda na svakom sastanku lidera EU.
Za razliku od Kine ili Rusije, SAD nisu neprijateljska država. Ona je stari saveznik i ne napada aktivno Evropu na način na koji bi Peking ili Moskva mogli putem sajber napada ili vojne akcije.
U oba slučaja, Evropa može koristiti ekonomske sankcije ili pojačano vojno prisustvo da zaštiti svoje interese. Jasno je da čak i pod Trampom to ne bi bilo prikladno niti neophodno protiv SAD. Međutim, diplomatska akcija protiv Trampa je takođe zeznuta, jer njegova tanka koža znači da svaka kritika rizikuje ogromnu preteranu reakciju.
Zaključak do kojeg su neke diplomate došli je da je najbolji način da se pozabave Trampom, ako pobedi na ovogodišnjim izborima, da ostane miran i nastavi da se udaljava od udaljavanja Evrope od SAD.
"Prošli put smo proveli toliko vremena pokušavajući da odgovorimo svaki put kada bi Tramp izgovorio bilo koju misao koja mu je upravo pala u glavu. Međutim, prilično često nije reagovao na stvari koje je rekao", rekao je zvaničnik EU za CNN.
Drugi evropski diplomata rekao je da Brisel ne može da odvlači pažnju Trampu kao što je to bio prvi put, niti može da posveti previše pažnje ako Tramp poveća izglede za okončanje američke podrške Ukrajini. Objasnio je da ne mogu puno toga d aurade, ako počne da priča o tome već samo mogu da "budu zreli i da nastave, jer kako god da se ovaj rat završi, posledice će snositi Evropa, a ne Amerika".
Nije tajna da bi evropski zvaničnici radije voleli da se Tramp ne vrati u Belu kuću. Kristin Lagard, šefica Evropske centralne banke, rekla je da će Trampov povratak biti pretnja za Evropu. Toksično nasleđe njegovog prvog predsedništva moglo bi biti da transatlantski odnosi više nikada nisu isti.
"Nevolja za Evropu je u tome što će biti potrebne godine, možda i decenije, da se prekine oslanjanje na SAD. I za to vreme biće veoma teško ignorisati šta najmoćnija osoba na planeti govori svakog", rekla je ona.
(J.N./EURACTIV.rs)