KO JE NOVI PREMIJER FRANCUSKE? Učestvovao u radikalnim odlukama - od zabrana abaja u školama do zatvaranja granica

Gabrijel Atal imenovan je za novog premijera Francuske, nakon što je dan ranije Elizabeta Born podnela ostavku na tu funkciju. Francuski predsednik Emanuel Makron imenovao je dosadašnjeg ministra obrazovanja za predsednika vlade, javili su francuski mediji, stavljajući fokus na to što je on "do sada najmlađi premijer u istoriji zemlje i prvi pripadnik LGBT populacije koji je na to mesto postavljen".

Na početku svoje karijere, Atal je bio član socijalističke partije, ali se kasnije pridružio centrističkoj partiji Emanuela Makrona, sada poznatoj kao Renesansa. Javnost i politički znalci ga vide kao "Makronovog ljubimca" i bliskog saradnika, a tokom pandemije je, kažu, privukao posebnu pažnju - dok se javnost bliska Makronu slaže da se tada odlično pokazao, često se nalazio na meti kritike suprotstavljenih strana".

Zabrana abaje u francuskim školama

Iako ga opisuju kao razumnog i opuštenog, tokom svoje dosadašnje karijere donosio je radikalne odluke koje su umele da podele javnost i izazovu oprečne reakcije.

Zabrana abaje u školama, širokih dugačkih haljina koje nose neke muslimanske žene, svakako je jedna od njih, i izazvala je podele levice oko sekularizma i njegove primene, dok je radikalna levica obećala da će tu odluku doneti pred sud.

Stranka predsednika Emanuela Makrona, desnica i krajnja desnica, pozdravili su zabranu koju je krajem avgusta objavio Atal, tadašnji ministar prosvete, dok je za kooordinatora levičarske partije "Nepokorna Francuska" Manuela Bompara to bila "okrutna odluka"

On je tada poručio da će zabrana abaje rezultirati diskriminacijom mladih žena, posebno mladih žena muslimanske veroispovesti.

U klinču sa opozicijom zbog mera tokom pandemije

Početkom 2022. godine Atal se našao u "unakrsnoj vatri" sa pripadnicima dela opozicije koji su se bunili protiv mera Vlade koje su donete usled pandemije korona virusa.

On je u jednom od obraćanja, kao portparol francuske vlade optužio opozicione poslanike da "sprečavaju usvajanje neophodnih mera u borbi protiv pandemije virusa korona", nakon što je parlament, zbog neprisustva vladine većine u dovoljnom broju, obustavio raspravu o uvođenju "vakcinalne propusnice" kojom bi nevakcinisanisanim Francuzima bilo dozvoljeno da uđu jedino u bolnice i druge medicinske ustanove.

Bunio se deo javnosti i nekoliko nedelja ranije, kada je, tadašnjom odlukom vlade, turistima i skijašima iz Velike Britanije bio zabranjen ulazak u Francusku, čak ni ako su potpuno vakcinisani.

"Turistička ili poslovna putovanja za ljude koji nemaju prebivalište u Francuskoj biće ograničena od subote. Moraju da postoje suštinski razlozi za putovanje u Francusku. To uključuje prebivalište u ovoj zemlji ili da je porodica u Francuskoj", izjavio je tada potparol Atal.

Da li će se politika Francuske menjati?

"Ne nužno", gotovo su saglasni analitičari koji ističu da bi se mogla apostrofirati želja da se "odmakne od penzionih i imigracionih reformi i fokusira se na nove prioritete, uključujući postizanje pune zaposlenosti".

Promena premijera dolazi nakon godinu dana obeleženih političkom krizom u zemlji, zbog sporne reforme penzionog sistema i zakona o imigraciji.

Takođe dolazi samo pet meseci pre izbora za Evropski parlament, a očekuje se da će evroskeptici ostvariti rekordne dobitke u vreme široko rasprostranjenog javnog nezadovoljstva zbog porasta troškova života i neuspeha evropskih vlada da obuzdaju migracione tokove.

U Francuskoj, ankete javnog mnjenja pokazuju da Makronova stranka zaostaje za liderom krajnje desnice Marin le Pen za nekih osam do 10 poena ispred glasanja u junu.

(J.N./EURACTIV.rs)