Hiljade izbeglica i azilanata spasenih iz Mediterana italijanskim brodovima biće poslato u Albaniju na dalju obradu rezultat sporazuma između albanskog premijera, Edija Rame i njegove italijanske koleginice, Đorđe Meloni.
Ova odluka je izazvala kontroverzu u obe zemlje, uključujući pritužbe zbog nedostatka političkog konsenzusa i glasanja u parlamentu, uz upozorenje EU da se mora poštovati nacionalno i međunarodno pravo.
Pokrenuta su i pitanja ljudskih prava i rizici zbog neadekvatnog nadzora, s obzirom na to da su slični dogovori sa drugim zemljama odbijeni ili osporavani na sudu.
Prema novom sporazumu, dve oblasti na severu Albanije, luka Šengđin i Gjader, koristiće se za prihvat, procenu i obradu tražilaca azila i izbeglica.
Uz finansiranje iz Italije, sporazum se odnosi samo na one koje su smanjila intenzitet italijanskih plovila u Sredozemnom moru, a ne na ona koja prva stignu na italijansko tlo. Ne odnosi se na maloletne osobe, trudnice ili druge ugrožene osobe.
Više od 145.000 ljudi izašlo je na obalu Italije 2023. godine, u poređenju sa oko 88.000 u istom periodu 2022. Meloni je obećala da će suzbiti migracije, ali pronalaženje rešenja nije bilo lako. Pozivi iz krajnje desničarske partije Braća Italije zahtevali su da se takvi objekti postave van Evropske unije, predlažući, na primer, severnu Afriku, ali nijedna zemlja nije bila voljna da to razmotri.
Rama je rekao da Albanija ne može da reši migrantski problem Italije, ali može da pomogne i sarađuje.
Po dolasku u centre pod italijanskom jurisdikcijom, italijanski zvaničnici će se baviti procedurama iskrcavanja i identifikacije i uspostaviti prvi centar za prihvat i skrining. Procenjuje se da bi godišnje moglo da se obradi između 3.000 i 36.000 ljudi.
Pojedinci će ostati u Albaniji onoliko dugo koliko je potrebno za obradu njihovog zahteva za azil, verovatno za repatrijaciju, rekla je Meloni.
„Nameravamo da budemo operativni sledećeg proleća", dodala je italijanska premijerka, dodajući da će albanska policija garantovati „bezbednost i spoljni nadzor struktura".
Ovaj potez nije se svideo svima u Tirani.
Član Predsedništva opozicione Demokratske partije Belind Keliči usprotivio se sporazumu, navodeći da je uzet „bez skupštinske rasprave, bez političkog konsenzusa, bez javne analize i transparentnosti, bez davanja detalja o potpisanom sporazumu, ne pitajući nikoga. "
On je dodao da je Tunis nedavno odbio istu ponudu Italije i nazvao je "izdajom Albanije" i "nelojalnošću zemlji". On je rekao da desetine hiljada mladih ljudi napuštaju zemlju svake godine dok ih Rama „zamenjuje ilegalnim imigrantima".
Takođe postoji bojazan kod onih koji se sa ovakvom Raminom oslukom ne slažu, a tiče se davanja suvereniteta Italiji na albanskom tlu i način na koji se može desiti bilo kakva repatrijacija iz Albanije bez bilateralnih sporazuma.
„Postignuti sporazum izgleda kao opasna zbrka, vrlo nejasna", rekao je Pjerfrančesko Majorino iz Italijanske demokratske partije.
Rikardo Magi, sekretar Piu Evrope, rekao je da Italija stvara italijanski Gvantanamo, van međunarodnih standarda i EU, „bez mogućnosti da proverava uslove ljudi koji su zatvoreni u ovim centrima".
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani insistirao je da sporazum jača vodeću ulogu Italije u Evropi i otvara „nove puteve saradnje na Jadranu protiv neregularnih migracija i zaustavljanja trgovine ljudima".
Evropska komisija takođe nije konsultovana o dogovoru, rekavši medijima da su obavešteni, ali da nisu dobili nikakve informacije o detaljima. Dodali su da sporazum tek treba da bude transponovan u italijanski zakon ili implementiran.
Oni su, međutim, upozorili da svaki sporazum mora „u potpunosti poštovati pravo EU i međunarodno pravo".
Sporazum dolazi u svetlu rastućih tenzija između Albanije i njenog južnog suseda, Grčke.
Atina je zapretila da će staviti veto na proširenje EU na Albaniju usred rastućih tenzija zbog hapšenja gradonačelnika grčke manjine zbog navodne kupovine glasova.
„Iako još nije formalno deo EU, Albanija je zemlja kandidat, ali se ponaša kao da je već de fakto članica Unije, i to je jedan od razloga zašto sam ponosna na činjenicu da je Italija uvek bila jedna od najvećih pristalica ulaska Albanije i Zapadnog Balkana u Uniju", dodala je Melonijeva.
„Ne volim to da zovem proširenjem, volim da to zovem ponovno ujedinjenje. Ne mislim da je EU klub, ne mislim da mi odlučujemo ko je Evropljanin, a ko nije", dodala je ona.
Govorila je i o istorijskom prijateljstvu dve zemlje, napominjući da je ovim sporazumom dodatno obogaćena duboka komercijalna, kulturna i društvena saradnja.
„Naše strateško partnerstvo se razvija kroz komercijalne, zaista vrhunske odnose", naglasila je Meloni, podsećajući da je Italija vodeći trgovinski partner Albanije, sa trgovinom između obe zemlje koja iznosi 20 odsto albanskog BDP-a.
Poslednjih godina, kružile su glasine da je Albanija spremna da postigne dogovor sa Ujedinjenim Kraljevstvom o procesuiranju tražilaca azila na njenoj teritoriji. Dok je Tirana to žestoko negirala, Ujedinjeno Kraljevstvo je umesto toga nastavilo u smeru kontroverznog sporazuma sa Ruandom koji je predmet tekućeg sudskog postupka zbog zakonitosti.
Nejasno je da li bi sporazum između Italije i Albanije takođe mogao biti predmet sličnih pravnih izazova.
(EURACTIV.rs)