EU ministri složili su se da klasifikuju "nedržavne aktere" kao što su nevladine organizacije u rangu sa Rusijom i Belorusijom u izazivanju povećanog nivoa migracije, pošto su usaglasili svoj stav o novom zakonu o upravljanju krizama.
U tekstu koji su ministri usaglasili u sredu (4. oktobra) o Uredbi o upravljanju kriznim situacijama identifikuju se "nedržavni akteri" i treće zemlje kao što su Rusija i Belorusija kao potencijalni uzroci procesa poznatog kao "instrumentalizacija", obrazac u kojem države koje nisu članice EU podstiču i olakšavaju migraciju da bi "destabilizovali Uniju i države članice", navodi se u tekstu u koji je uvid imao Euractiv.com.
Protiv teksta, koji je usvojen u sredu (4. oktobra), glasale su samo Mađarska i Poljska, dok su Češka, Slovačka i Austrija bile uzdržane, saznaje Euractiv iz diplomatskog izvora.
Uredba o upravljanju krizama je jedan od ključnih dosijea Pakta o migracijama i azilu i ima za cilj da se bavi situacijama kada veliki broj ljudi stigne na granicu EU u kratkom vremenskom periodu.
Prošle nedelje su ministri u Uredbi o upravljanju krizama dodali "instrumentalizaciju" na listu slučajeva "krize", zajedno sa situacijama "masovnog priliva" i kasnijih masovnih kretanja ljudi izazvanih događajima kao što su rat, klima ili vanredne humanitarne situacije .
Instrumentalizacija opisuje slučajeve u kojima zemlje koje nisu članice EU, poput Rusije i Belorusije, podstiču i olakšavaju dolazak velikog broja ljudi na granice EU u kratkom vremenskom periodu, što je taktika koju su 2022. koristili Belorusija i Maroko.
Italijanska vlada je 28. septembra blokirala pregovore zahtevajući da se i nevladine organizacije uključe kao faktor u "instrumentalizaciji", što se odnosi na nevladine organizacije koje sprovode operacije spasavanja u Sredozemnom moru.
Taj paragraf na kraju nije uvršten u usvojeni tekst, ali su ministri izbrisali i tekst u kojem je stajalo da se "operacije humanitarne pomoći po evropskim standardima neće smatrati instrumentalizacijom migranata kada nema cilja da se destabilizuje Unija ili država članica".
Pored toga, "nedržavni" akteri su uključeni u definiciju slučajeva instrumentalizacije.
"Kada treća zemlja ili nedržavni akter podstiče ili olakšava kretanje državljana trećih zemalja i lica bez državljanstva ka spoljnim granicama ili u državu članicu, sa ciljem destabilizacije Unije ili države članice u kojoj bi takve radnje mogle da dovedu ugrožene osnovne funkcije države članice, uključujući održavanje reda i zakona ili zaštitu njene nacionalne bezbednosti", navode ministri EU u tekstu.
Teški pregovori
Pakt o migraciji i azilu sastoji se od deset zakonskih predloga koje poslanici EU nameravaju da odobre pre isteka zakonodavnog mandata. Prema planu puta koji su institucije dogovorile prošle godine, svi dosijei moraju biti odobreni pre sredine februara 2024.
Evropski parlament usvojio je svoju pregovaračku poziciju o tom predmetu u aprilu i gurao je ministre da nastave sa glasanjem o zakonu. Ako institucije ne uspiju da odobre dosijee pre evropskih izbora sledećeg juna, EU bi se suočila sa drugim neuspehom u deceniji da stvori okvir EU za rešavanje problema migracija.
Ministri EU takođe žele da Savetu ministara daju više ovlašćenja da odluči da li se situacija može nazvati "krizom", kako je definisati, šta predstavlja "fer" pristup solidarnosti i koja odstupanja moraju biti odobrena, razume Euractiv.com.
Glasanje među ministrima EU dolazi usred sve većeg političkog pritiska. Evropski parlament je 20. septembra blokirao pregovore o drugim ključnim migracionim fajlovima – amandmanu na Eurodac i Uredbu o skriningu – dok ministri ne finaliziraju svoj stav o Uredbi o upravljanju krizama
Migracije će biti jedno od glavnih pitanja za Evropljane uoči izbora za Evropski parlament sledećeg juna.
Međuinstitucionalni pregovori, poznati kao trijalozi, trebalo bi da počnu između poslanika i ministara za nekoliko nedelja o upravljanju krizom.
(EURACTIV.rs)