U Medija centru održana Javna debata Saveta za stratešku politiku i Ambasade Republike Bugarske u Beogradu-ambasada za vezu sa NATO u Srbiji 2021-2024. Učesnici su razgovarali o uticaju rata u Ukrajini na globalnu geopolitičku sredinu.
"Posledice rata u Ukrajini po evropsku bezbednosnu arhitekturu postavljaju mnogo pitanja i ne mogu se potcenjivati. Rešenja za takvu situaciju bi zahtevala ozbiljne i blagovremene napore međunarodne zajednice i značile bi mnogo za zemlje iz regiona", čulo se u uvodnom delu debate koju je moderirala novinarka Suzana Trninić.
Zbog aktuelnoti teme i sagovornika, debata je bila izuzetno posećena, a mogla su se čuti i mišljenja dela publike. Novinari su takođe postavljali pitanja u vezi sa navedenom temom, ali i aktuelnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji.
Učesnici su bili Nj.E. Petko Dojkov, ambasador Republike Bugarske u Republici Srbiji, Nj.E. Kristofer Hil, ambasador SAD u Republici Srbiji, Ljubomir Grnčarov, načelnik odeljenja za NATO u Direkciji za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Bugarske, Ljubomir Monov, v.d. direktor direkcije "Odbrambena politika i planiranje" u Ministarstvu odbrane Republike Bugarske, Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i bivši ministar odbrane Republike Srbije, Boško Jakšić, novinar i spoljnopolitički komentator i Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za stratešku politiku.
Nj.E. Petko Dojkov, ambasador Republike Bugarske u Srbiji rekao je da je ovo odlična prilika da se razgovara o temi koja je značajna za celu Evropu, uključujući naš region, kako bi se što bolje shvatila pozicija u kojoj su se Evropa i ostatak sveta našli u geopolitičkom smislu od početka Ruske invazije na Ukrajinu.
"Dakle fokus nam je na implikacijama rata u Ukrajini za Evropu i svet. Takođe bih spomenuo i poziciju Srbije u ovom smislu. Bugarska snažno podržava evropski put Srbije i njenu saradnju sa NATO, a naša bilateralna saradnja je na odličnom nivou i tu smo da pružimo potrebnu pomoć", kazao je on.
Ljubomir Grnčarov, načelnik odeljenja za NATO u Direkciji za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Bugarske istakao je da Rusija nije računala na ovakav otpor Ukrajine i da ih je ta strateška greška do sada skupo koštala.
"Dobili su 1300 km granice sa NATO zemljama članicama i učinili da se zemlje koje su toliko dugo bile neutralne, okrenu ka NATO-u. Rusija je ugrozila brojne međunarodne obaveze koje se odnose na kontrolu naoružanja, a svesni smo šta je i na koji način sve radila sa Gruzijom, zatim aneksija Krima, težnja prema Moldaviji. Uticala je na snabdevanje hranom pa su se mnoge zemlje našle u problemu, uticala je na energetsku situaciju i generalno uništila bezbednosnu situaciju Evrope", istakao je Grnčarov.
On je dodao da nije cilj da opišemo šta je sve Rusija uradila i da to osudimo.
"Cilj je da nađemo način kako da je privolimo da se ponaša u skladu sa međunarodnim principima i da prestane da otima tuđe teritorije. Postoji potreba za novim sistemom geopolitičkih odnosa da sprečimo ovakve agresije", kazao je on.
Boško Jakšić, novinar i spoljnopolitički komentator osvrnuo se na poziciju Srbiju u tom izmenjenom geopolitičkom okruženju citirajući Čerčila i njegovu izjavu o neutralnosti.
"Nije važno da li je neka zemlja neutralna već je važno na čijoj je strani neutralna. Tako da za zemlje Evrope koje su neutralne, može da se kaže da su neutralne na strani Zapada. Geostrateškoj poziciji Srbije, čini mi se da više odgovara opis da je neutralna na strani Istoka", kazao je on.
On je dodao da je neutralnost legitiman izbor u međunarodnim odnosima, ali da se i shvatanje neutralnosti u različitim vremenima i političkim kontekstima menjalo.
"Rusija je sve to vreme kroz istoriju pokušavala da aktivira koncept neutralnosti kao mehanizam sopstvene odbrane, a dosadašnji tok rata u Ukrajini promenio je odnose snaga u korist Zapada. Primeri su Finska i Švedska koje su promenile svoje stavove po pitanju NATO-a i ostavile Evropu sa neutralnom Austrijom , Irskom, Kiprom, Maltom i Švajcarskom.Danas velike sile sve manje poštuju neutralnost a te zemlje i Istok i Zapad pojačano pritiska boreći se za svoj uticaj. U EU neutralci postaju prepreka u nastojanjima da EU razvija zajedničku odbrambenu politiku i jača bezbednost čiji je garant NATO. Pobornici neutralnosti i dalje tvrde da su korisni i da su kroz istoriju poslužili kao tampon zone ili doplomatski posrednici, ali Ruska invazija je pokazala da su države van velikih savezništava veoma ranjive. Vojna neutralnost ima sve manje smisla. Male zemlje mogu da imaju opremljene armije, ali šta je to u dimenzijama savremenog rata država koje stotine milijarde dolara troše na koordinaciju snaga na kopmu i moru, u vazduhu, kosmosu ili sajber ratovanju?Srbija uporno povećava izdatke za odbranu da bi podržala svoju samoproklamovanu vojnu neutralnost koja za razliku od zemalja EU nije međunarodno verifikovana", kazao je on.
On je dodao da Rusija ostaje oslonjena na silu, pritiske i subverzivna dejstva, a slučaj Švedske i Finske bi mogao da bude poučna lekcija za Srbiju.
"Vučić je i ove i prošle godine na Generalnoj skupštini UN kritikovao Zapad za politiku dvostrukih aršina i pitao zašto je suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine važniji od suvereniteta i teritorijalnog integiteta Srbije. Teorijski, i on je negde u pravu, ali se svet vodi po pravilima real politike. Principi su tu da se krše, pokazao je i Putin, ali ga je Vučić abolirao čak i kada je predsednik Rusije prošle godine nagovestio da bi rado trgovao sa kosovskom nezavisnošću u zamenu za zapadno priznavanje anektiranih delova istočne Ukrajine koji su prisajedinjeni ruskoj federaciji", dodao je Jakšić i poručio da svetski moćnici ne trpe kritike na šta su Miloševića brutalno podsetile a lekcije ni danas nisu naučene, te s toga, nema sedenja na dve stolice.
Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i bivši ministar odbrane Republike Srbije rekao je da je napad Rusije na Ukrajinu strateški jako loša Putinova odluka jer je i svoju zemlju doveo u situaciju koja je katastrofalna. Verovala je u neutralnost nekih zemalja i neutralnost i podeljenost NATO-a da aktivno pomogne Ukrajinu, ali se to nije desilo", kazao je on i dodao:
"Nažalost mi u Srbiji često govorimo o Rusiji, zaboravljamo na istorijski značaj Ukrajine u kontekstu pomoći našoj zemlji a imamo i pogrešnu percepciju kada je u pitanju NATO. NATO ne zauzima istočne zemlje, one su stale u red i žele da uđu u sistem kolektivne bezbednosti. Tako da ta teza da se NATO širi i zauzima istočne zemlje, je potpuno pogrešna", kazao je on i istakao:
"Sada je pitanje gde smo mi u svemu tome. Jer postoji jedan veliki antagonizam u našem stavu. Ako kažete da mladi imaju zadršku po pitanju evrointegracija i članstva u EU, a da s druge strane kada ih pitate gde bi voleli da žive, oni navode upravo zemlje EU, onda dolazimo do apsurda. Suština je zapravo da onda EU treba da dovedemo u Srbiju a ne da nam mladi idu u Evropsku uniju. To nije ni glatko ni jednostavno, ali moramo da radimo na tome. Celom regionu treba pomoć od EU da dostignemo standard evropskih zemalja, kazao je on i pitao: "Da li ste čuli da je nekad neko u Srbiji odbio da uđe u kola hitne pomoći koja su donacija neke od zemalja EU"?
Američki ambasador u Beogradu, Nj.E. Kristofer Hil, govorio je o poziciji Srbije u ovom kontekstu, njenoj neutralnosti i budućnosti. On je kazao da je njegov svakodnevni zadatak da sa Srbijom radi na dodatnom učvršćivanju odnosa sa SAD.
"Podržavamo Srbiju na putu evrointegracija i ohrabrujemo je da razmišlja o budućnosti. Ne mešam se, niti išta namećem Srbiji kada je u pitanju njena neutralnost po pitanju Rusije i Zapada. Ipak smatram da su mladi ljudi u Srbiji prepoznali da je njihova budućnost vezana za Zapad i uveren sam da Srbija to zna", kazao je on.
Američki ambasador se našalio da Srbi i Amerikanci imaju jednu zajedničku crtu, rekavši da je to da ni jedni ni drugi ne trpe i ne dozvoljavaju bilo kakvo nametanje, pa Srbiju i iz te perspektive veoma dobro razume.
"Ipak, Srbija mora da zna da joj neutralnost ne ide u korist i zato mora da razmišlja o svojoj budućnosti i odluči kakva će ona biti. Ona ne može da se osloni na Rusiju već na Zapad. Srbija je deo Zapada i siguran sam da će znati da izabere gde je čeka bolja budućnost".
On je dodao da američka i srpska vojska imaju odličnu saradnju.
"Srbija ima časnu i ponosnu vojsku sa kojom naša zemlja ima odličnu saradnju. Drago mi je da će Srbija učestvovati u vojnoj vežbi "Platinasti Vuk" jer je to od velike koristi za srpsku vojsku", kazao je Hil.
(EURACTIV.rs)