Evropski poslanici započinju pregovore o reviziji Šengenskog kodeksa radi jasnijih pravila o graničnim kontrolama i zaštiti slobode kretanja
Poslanici Evropske unije započeće pregovore o reviziji Šengenskog kodeksa u narednim danima, u pokušaju da usaglase pravila o graničnim kontrolama ili da ih ukinu, u slučajevima kao što su zdravstvena kriza ili druge vrste pretnji.
Zakon, koji je prvobitno predložila Evropska komisija u decembru 2021. godine, usvojili su poslanici u Komitetu za građanske slobode Evropskog parlamenta i predlaže da se razjasne pravila o tome kada granice mogu da se pooštre ili ne, uz ciljana rešenja za specifične vrste pretnji.
Prema odobrenom tekstu, situacije koje mogu izazvati povećanje graničnih kontrola su "velike javne prekogranične zdravstvene vanredne situacije, koje dozvoljavaju privremena ograničenja ulaska u šengenski prostor".
Međutim, iz ove mere bili bi izuzeti građani EU, dugotrajni stanovnici i tražioci azila.
Zakon takođe promoviše prekograničnu policijsku saradnju i predviđa mogućnost vraćanja "neregularnih" državljana trećih zemalja u druge zemlje EU".
"Tamo gde su državljani trećih zemalja sa neregularnim statusom uhapšeni tokom zajedničkih akcija i postoje dokazi da su stigli direktno iz druge zemlje EU, ti ljudi mogu biti deportovani", navodi se u saopštenju parlamenta.
Zakonodavci EU su precizirali izuzeće od takvih pravila u nekoliko kategorija, kao što su maloletnici bez pratnje.
Ovaj deo predloga je u skladu sa onim što ministri EU i Komisija podržavaju u paktu o migracijama i azilu, o kome se takođe raspravlja. Takođe bi zadržao takozvani "dablinski princip", prema kojem državljanin treće zemlje koji traži međunarodnu zaštitu mora da podnese zahtev za azil na prvom mestu kada stigne.
U reviziji Šengenskog kodeksa, postoji razlika između "regularnih migranata" i "onih koji traže azil" uprkos činjenici da prema međunarodnom pravu, svaki državljanin treće zemlje može podneti zahtev za međunarodnu zaštitu na tlu EU.
Prema nacrtu predloga, ukoliko postoje opravdani razlozi za utvrđenu i neposrednu pretnju od terorizma, maksimalno vreme za pooštravanje granica je osam meseci. Međutim, ako je prijetnja i dalje prisutna, ministri vlade EU mogu odobriti produženje.
Druga predložena mera je da se pooštre kontrole u nekim zemljama EU kada Komisija dobije obaveštenja o posebno ozbiljnoj pretnji koja istovremeno pogađa većinu zemalja, u periodu do dve godine, objašnjava se u saopštenju za javnost.
"Zaštita šengenske zone slobodnog kretanja i onoga što ona predstavlja za 450 miliona Evropljana je srž ovog izveštaja. Pregovori su bili teški, ali sam oduševljena što smo uspeli da sačuvamo suštinu jednog od najvećih dostignuća Evropske unije", rekla je Silvi Gijom, francuski poslanik u Evropskom parlamentu koji vodi pregovore o tom predmetu.
Poslanici Evropskog parlamenta su takođe jasno rekli da zakon ne pokriva "instrumentalizaciju migracije", izraz koji se koristi za označavanje trećih zemalja koje olakšavaju ili ohrabruju migrante da odu u EU, što je taktika koju koriste Rusija i Belorusija.
Komisija je u decembru 2021. predložila uredbu o instrumentalizaciji, zakon koji bi omogućio državama članicama, u nekim okolnostima, da primenjuju odstupanja od međunarodnog prava o zaštiti kada državljanin treće zemlje uđe na tlo EU.
Prema međunarodnom pravu, svaki državljanin treće zemlje može podneti zahtev za azil kada stigne u državu EU.
Kao rezultat toga, NVO su kritikovale zakon kao način da se zaobiđu garancije ljudskih prava. Međutim, zakon je još uvek u ranoj fazi i malo je verovatno da će biti odobren pre sledećih evropskih izbora u junu 2024.
U međuvremenu, neke zemlje članice koje su geografski blizu Rusije i Belorusije – usvojile su pravila slična uredbi o instrumentalizaciji. Litvanija je u aprilu odobrila zakon koji graničarima omogućava da odlučuju ko može da podnese zahtev za azil prilikom prelaska granice.
(EURACTIV.rs)