EU je u riziku da zaostane sa strateškim klimatskim tehnologijama ukoliko se ne uspostave pravi podsticaji i investicije za otključavanje potencijala evropskih startap kompanija, piše Kreg Daglas.

Krejg Daglas, partner u Svetskom fondu i savetnik Evropske komisije za energetsku politiku, kaže da Platformu EU za strateške tehnologije za Evropu (STEP) nije ni blizu dovoljno kreativna ili ambiciozna da pruži uticaj koji je potreban kako bi se osiguralo da će evropski starapi u oblasti klimatskih tehnologija mogu da se takmiče sa globalnim kolegama u budućnosti.

"Budućnost strateških industrija treba da se pravi u Evropi", rekla je Ursula fon der Lajen dok je predstavljala Platformu EU za strateške tehnologije za Evropu (STEP) u junu ove godine. Osećaj je bio savršen, ali STEP nije ni blizu dovoljno kreativan ili ambiciozan da pruži uticaj koji je potreban kako bi se osiguralo da će naši startapi u oblasti klimatskih tehnologija moći da se takmiče sa globalnim kolegama u budućnosti.

Prvo i najvažnije, iznos kapitala na stolu je jednostavno premali. Inicijativa je trebalo da bude direktan odgovor Evrope na vodeći američki zakon o smanjenju inflacije Džoa Bajdena, sa 400 milijardi dolara nove potrošnje i poreskih kredita za projekte čiste energije.

Ali STEP nudi evropskim kompanijama koje razvijaju "duboke" tehnologije (Duboka tehnologija se odnosi na tehnologiju koja se zasniva na naučnim otkrićima ili inženjerskim inovacijama), čiste tehnologije i biotehnološka rešenja vredna 10 milijardi evra. STEP se oslanja na privatne investitore koji će iskoristiti ovo ulaganje od 160 milijardi evra u ključne tehnologije, a ovo jednostavno nije realna pretpostavka.

Dakle, iako je EU bila u pravu kada je ulagala u tehnologije za rešavanje klimatske krize i drugih hitnih pitanja, ova šema nije uspešna. Ako će Evropa zaista da se takmiči na globalnom nivou, vlade će morati da ulože stotine milijardi novog kapitala.

Izvor: EPA/FELIPE TRUEBA

Nije samo nedostatak kapitala

Problemi sa STEP-om su dublji od nedostatka dovoljnog raspoloživog kapitala, i to će ozbiljno ometati njegovu sposobnost da pomogne startapima na terenu.

U suštini, STEP radi u okviru postojećih šema umesto da pokušava da reši krajnji problem. Program povezuje tačke između sistema, a ne pita šta je zapravo potrebno startapima, što je brži, sigurniji proces za pristup kapitalu.

Prva stvar koju osnivači startapa i privatni investitori uvek traže u instrumentima koje podržava vlada je sigurnost. Ako nije jasno kako i kada će kapital biti isporučen, startapovi se jednostavno neće prijaviti za to. Potrebni su nam direktni, transparentni procesi sa jasnim vremenskim okvirom koji odgovara horizontu startapova.

Na primer, mora proći znatno manje od godinu dana između podnošenja aplikacije i gotovine na bankovnom računu. Za razliku od IRA-e, STEP ne nudi ovaj okvir, a njegovi procesi nisu značajno diferencirani: i dalje su noćna mora za snalaženje i uglavnom zahtevaju konsultante.

Kompanije sa sedištem u SAD koje ispunjavaju zahteve IRA-e mogu biti uverene da će dobiti sredstva, beneficije i poreske olakšice sve dok ispunjavaju propisane kriterijume. Nasuprot tome, STEP platforma "Sovereigntiy portal" ne nudi takvu garanciju, ona samo čini često složene i višestepene aplikacije dostupnim na jednom mestu. To znači da se kompanije još uvek bore da odrede za šta da se prijave kada koriste STEP-ov portal.

Procesi za koje se nema novca

Kompanije u ranoj fazi su obično manje bezbedne, sa malim timovima i malim budžetima. Oni ne mogu bacati novac i angažovati konsultante ili posvetiti stalnog člana tima da upravlja takvim procesima bez garantovanja uspeha. To je razlog zašto je većina velikih evropskih programa grantova do sada primila i dostavila više prijava od velikih korporacija nego od startapova – jasan neuspeh s obzirom na to da je smisao šema da finansiraju inovacije, a ne da dopunjuju postojeće korporativne budžete.

Kao investitori u klimatske tehnologije, hipersvesni smo da IRA nije savršena i da se evropski kreatori politike suočavaju sa jedinstvenim preprekama. Na primer, EU ne može jednostavno da izda jednostavan poreski podsticaj, tako da metode često moraju da budu regionalne ili da funkcionišu putem programa grantova, povoljnih zajmova ili kapitala. Ali to ne znači da politike moraju biti više iste kao STEP.

Evropska banka vodonika (EHB), sa svojim jasnim multinacionalnim pravcem i utvrđenim cenama, odličan je primer kako Evropska komisija može efikasno da stimušile sektor da postigne željeni rezultat.

Ubuduće, programi finansiranja startapa moraju ponuditi jasne smernice o projektima koje podstiču, navesti metode bodovanja i dati jasan vremenski okvir kada će startapovi dobiti sredstva.

Još jedan jednostavan potez koji bi drastično poboljšao pristup kapitalu evropskih startap kompanija u oblasti klimatskih tehnologija jeste da se investicija unapred učitava, a ne da se čeka isporuka kapitala dok se proces ne završi. Ovo bi dalo startapima dugovečnost koja im je potrebna da dobiju dodatni kapital i uklonila situaciju "problem-22" u kojoj startapovi čame, nesposobni da obezbede privatni novac bez spoljnog finansiranja, i obrnuto.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Evropa mora da radi bolje

Ovaj "problem-22" je pravi problem. Jedna moja kompanija provela je više od 18 meseci razgovarajući sa jednim evropskim instrumentom o paketu duga, a konačna ponuda nije bila ništa bolja od onih dostupnih na privatnim tržištima. Kompanija nije mogla da čeka na ovu injekciju kapitala i u međuvremenu smo dogovorili dva kruga investiranja – od toga jedan koji uključuje korporaciju sa sedištem u Kini. Ova vrsta spoljnog ulaganja ne bi bila neophodna da je evropsko telo za finansiranje delovalo brže i fleksibilnije.

Evropa mora da radi bolje; ako ovo uspemo da ispravimo, koristi će biti ogromne. Klimatska kriza predstavlja globalnu tržišnu priliku od 5 biliona dolara, a kompanije u kapitalno intenzivnim industrijama kao što je reciklaža baterija potencijalno su vodeće svetske kompanije u svojim oblastima. Postoje ogromne mogućnosti, od skladištenja energije do infrastrukture za punjenje i hvatanja ugljenika.

Ako Evropa danas pravilno investira, Evropljani širom našeg kontinenta će imati koristi sada i dugoročno. Kompanije koje se bave čistim tehnologijama predstavljaju ogromnu priliku za rast i otvaranje novih radnih mesta u svemu, od tehnologije do proizvodnje, i da Evropa odustane od oslanjanja na druge zemlje za vitalne investicije.

Ovo je hitno pitanje. STEP i druge trenutne ponude pojedinačnih evropskih vlada su početak, ali nam je potrebno više kapitala i kreativne politike. Brinem se da će Evropa, kada budemo imali prave programe i odgovarajući kapital, mnogo zaostajati za ostatkom sveta. Moramo prestati da radimo u postojećim okvirima i brzo kreiramo stimulativni program koji odgovara startapima i globalnom dobu dekarbonizacije.

(EURACTIV.rs)