Kina se obrušila na Nemačku nakon što je njena ministarka spoljnih poslova nazvala Si Đinpinga „diktatorom". Tako su rasplamsane tenzije sa zapadnom demokratskom silom oko toga kako se kineski lider opisuje u inostranstvu.
Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok je ovu izjavu dala u intervjuu za Foks njuz tokom posete Sjedinjenim Državama prošle nedelje.
Na pitanje o ratu Rusije protiv Ukrajine, rekla je: „Ako bi Putin pobedio u ovom ratu, kakav bi to znak bio za druge diktatore u svetu, poput Sija, kineskog predsednika?"
Kineska vlada je u nedelju pozvala nemačku ambasadorku u Kini Patriciju Flor u znak protesta zbog komentara Berbokove, rekao je portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova za CNN.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Peking "strašno nezadovoljan" njenim komentarima, kao i da im se čvrsto protivi.
"Izjava koju je iznela Nemačka je krajnje apsurdna i ozbiljno narušava političko dostojanstvo Kine, te predstavlja otvorenu političku provokaciju", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning na redovnom brifingu za novinare.
Pitanja o komentaru Berbokove i Maovom odgovoru nedostaju u zvaničnom transkriptu brifinga objavljenom kasnije na veb stranici ministarstva.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova često izostavlja sadržaj koji smatra osetljivim iz transkripata svojih redovnih brifinga.
Ovo nije prvi put da je Kina pokazala osetljivost prema tome kako strani lideri govore o Siju, najasertivnijem kineskom lideru u generaciji koja je snažno centralizovala vlast i koja je skoro godinu dana u svom trećem petogodišnjem mandatu koji krši norme.
U junu je američki predsednik Džo Bajden takođe nazvao Sija „diktatorom", što je izazvalo žestoku reakciju Pekinga.
U to vreme, kinesko ministarstvo spoljnih poslova se naljutilo zbog Bajdenovih komentara, rekavši da oni „ozbiljno protivreče osnovnim činjenicama i ozbiljno krše diplomatski bonton".
Godine 2000, Sijev prethodnik Đijang Cemin se usprotivio tome da ga nazivaju „diktatorom" u živahnoj razmeni sa američkim novinarom Majkom Volasom u emisiji CBS-a „60 minuta".
„Misliš da sam ja diktator?" Očigledno iznenađen, Jiang je odgovorio na engleskom, dok se nasmejao i nazvao opis „velikom greškom".
„Iskreno govoreći, ne slažem se sa vašim stavom, ja sam diktator", rekao je on. „Vaš način da opišete kako stvari stoje u Kini je apsurdan koliko i ono kako Arapske noći mogu zvučati.
Jianga, koji je umro prošle godine u 96. godini, mnogi Kinezi pamte kao simbol za prošlo doba kada se Kina smatrala slobodnijom i manje ideološki vođenom pod sistemom poznatim kao „kolektivno vođstvo".
To se odnosilo na dogovor o podeli vlasti među političkim elitama koji je uveo vrhovni lider Deng Sjaoping da bi obnovio stabilnost nakon turbulentne diktature predsednika Mao Cedunga.
Međutim, od dolaska na vlast pre jedne decenije, Si je demontirao taj model i vratio se ka nečemu što više liči na vladavinu jednog čoveka.
Delikatna veza
Berlin ima komplikovane i delikatne odnose sa Kinom, svojim najvećim trgovinskim partnerom, što izaziva debatu i istragu u Nemačkoj, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Rat Moskve je razotkrio koliko je Nemačka postala oslonjena na ruski gas, a kritičari nemačke spoljne politike naveli su slične ranjivosti u njenim odnosima sa Kinom.
Odnosi su bili zategnuti zbog odbijanja Pekinga da osudi rusku invaziju na Ukrajinu, njenog rastućeg partnerstva sa Moskvom i njegovog vojnog držanja prema Tajvanu i u Južnom kineskom moru – koji su izazvali uzbunu i zaoštravanje stavova širom evropskih prestonica prema Kini.
Nemačka je pokušala da resetuje odnose sa Pekingom, istovremeno pokušavajući da smanji svoju ekonomsku zavisnost od Kine.
U dugo očekivanom strateškom dokumentu objavljenom u julu, Kina je označena kao „partner, konkurent i sistemski rival" i najavljeno je da će smanjiti svoju zavisnost od Kine u „kritičnim sektorima" uključujući medicinu, litijumske baterije koje se koriste u električnim automobilima i bitne elemente.
Sadašnju vladu Nemačke čini koalicija partija levog centra koja je dovela do povlačenja Angele Merkel krajem 2021. godine nakon 16 godina na čelu najveće evropske privrede.
Ministarka spoljnih poslova Berbok potiče iz nemačke stranke Zelenih i zalaže se za čvršći stav prema Kini, posebno po pitanjima ljudskih prava i Tajvana, samoupravne demokratije koju Peking smatra svojom.
U avgustu je rekla jednom australijskom istraživačkom centru da Kina predstavlja izazov za „osnove kako živimo zajedno u ovom svetu".
Njeno obraćanje izazvalo je zapanjujuće komentare kineskog državnog lista Global Times, koji ju je optužio za „blaćenje Kine" i „duboko ukorenjene predrasude" prema toj zemlji.
Tokom posete Pekingu u aprilu, Berbok je upozorila da bi svaki pokušaj Kine da kontroliše Tajvan bio neprihvatljiv. Ona je takođe rekla da Peking sve više postaje sistemski rival, više nego trgovinski partner i konkurent.
(EURACTIV.rs)