Godinu i po dana od početka invazije Rusije na Ukrajinu i energetske krize, promena je uočena u evropskoj spoljnoj trgovini. Najveće ekonomije EU (Nemačka, Francuska i Italija) svedoče oporavku svog trgovinskog bilansa.

Evropa je 2022. godine bila svedok naglog pada trgovine sa ostatkom sveta. U avgustu te godine trgovinski deficit evrozone dostigao je 50,9 milijardi evra, što je, prema podacima Evrostata, najveći ikada zabeleženi trgovinski deficit.

Međutim, godinu i po nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu i energetske krize koja je usledila, promena je uočena u evropskoj spoljnoj trgovini. Najveće ekonomije EU - Nemačka, Francuska i Italija - svedoče oporavku svog trgovinskog bilansa.

Italija je u junu uspela da ostvari trgovinski suficit sa ostatkom sveta od 7,718 milijardi evra, u poređenju sa deficitom od 2,512 milijardi evra u istom mesecu 2022. godine, izvestio je u petak (11. avgusta) italijanski Nacionalni zavod za statistiku ISTAT. U periodu od maja do juna izvoz je povećan za 0,4 odsto, a uvoz smanjen za 3,3 odsto.

Slični trendovi u Nemačkoj i Francuskoj

Sličan obrazac se može primetiti i u Nemačkoj, gde je izvoz porastao na 797,8 milijardi evra, što je povećanje za 3,3 odsto u prvoj polovini 2023. u poređenju sa prošlom godinom, saopštio je u petak nemački Savezni zavod za statistiku.

Istovremeno, uvoz je naglo opao, za 4,3 odsto u poređenju sa prvom polovinom 2022. Trgovinski suficit Nemačke dostigao je 98,7 milijardi evra u prvoj polovini 2023. godine, više nego dvostruko u odnosu na prvu polovinu 2022. godine.

Nemački trgovinski bilans bio je na jednom od najnižih nivoa ikada u prvoj polovini 2022. Najveća ekonomija EU je u maju 2022. prvi put u poslednjih 14 godina zabeležila trgovinski deficit, zbog porasta cena energije.

Što se Francuske tiče, njen trenutni deficit se smanjio za 29,7 milijardi evra u proteklih šest meseci, sa -39,3 milijarde evra na -9,6 milijardi evra, prvenstveno zbog pada cena energenata nakon nestabilne 2022. godine, zbog čega je pojeftinio uvoz robe.

Za razliku od Nemačke i Italije, Francuska se i dalje suočava sa trgovinskim deficitom, iako se on smanjuje. Uvoz robe je opao za 9,4 odsto u odnosu na drugu polovinu 2022. godine, dok je izvoz ostao stabilan, uz blagi pad od -0,8 odsto. Po pitanju novca, trgovinski deficit je smanjen sa -89 milijardi evra na -54 milijarde evra.

Izvor: EPA-EFE/MAST IRHAM

Slab ekonomski oporavak Kine nakon kovida

Ovo iznenadno povećanje trgovine u EU ne objašnjava se samo nižim cenama energenata, već i sporim ekonomskim oporavkom Kine nakon kovida. Kina je bila svedok naglog pada izvoza prethodnih meseci, za 14,5 odsto, navode carinski organi.

Shodno tome, uvoz iz Kine je opao za najveće evropske ekonomije, smanjujući njihov ukupni trgovinski bilans.

Između januara i juna 2023. kineski izvoz u Nemačku opao je za 16,8 odsto, dok je nemački izvoz u Kinu na sličan način opao za 8,4 odsto. Isto tako, uvoz u Italiju je opao za 19,9 odsto, dok je izvoz u Kinu povećan za 45,6 odsto.

Francuski izvoz u Kinu porastao je za 7,3 odsto tokom proteklog šestomesečnog perioda, uglavnom zahvaljujući sektoru vazduhoplovstva.

Kineska ekonomija vođena izvozom trenutno je teško pogođena slabijom globalnom tražnjom, zajedno sa višim cenama energenata, visokom inflacijom i povećanim kamatnim stopama zbog rata u Ukrajini.

Uprkos tako pozitivnim rezultatima u najvećim ekonomijama EU, francuski ministar trgovine Olivije Beht je upozorio: "Ostajemo oprezni, pred nama je još dug put", rekao je on novinarima u utorak (8. jula), upozoravajući da su "takvi trendovi podložni hirovima međunarodnog ekonomskog okruženja".

(EURACTIV.rs)