Ekonomska politika je glavni prioritet nemačke vlade, koja se u utorak i sredu (29. i 30. avgusta) okupila na zatvorenom dvodnevnom sastanku ministara u zamku Meseberg.

Projekcije rasta za 2023. pokazuju da Nemačka ove godine zaostaje za svim drugim velikim ekonomijama, što ekonomsku politiku čini glavnim prioritetom vlade, koja se u utorak i sredu (29. i 30. avgusta) okupila na zatvorenom dvodnevnom sastanku ministara u zamku Meseberg.

"Nemačkoj su potrebni impulsi za jačanje ekonomije i rasta", navodi se u planu od 10 tačaka koji je objavljen u utorak. Dokument, usvojen na sastanku u Mesebergu, izradili su kancelar Olaf Šolc i njegovi ključni ministri Robert Habek i Kristijan Lindner.

"Tokom decenija, u Nemačkoj se birokratija razvila tako da je njom teško upravljati", navodi se u dokumentu. "Ovo je postala prava prepreka investicijama, posebno za mala i srednja preduzeća."

Stoga je jedan od ključnih prioriteta bio smanjenje birokratije unutar Nemačke i na nivou EU. "Procedure treba ubrzati, smanjiti birokratiju i, ako je moguće, ne stvarati novu. U Nemačkoj, kao i u Evropskoj uniji", navodi se u planu od 10 tačaka.

Ministar ekonomije Robert Habek i ministar pravde Marko Bušman žele da pokrenu francusko-nemački pritisak na smanjenje obaveza izveštavanja.

"Za Nemačku i Francusku je jasno: pravila koja oslobađaju dinamiku za inovacije i napredak u Evropi su osnovni preduslov za održivi rast u Evropskoj uniji", rekao je portparol Habekovog ministarstva ekonomije za EURACTIV.

"Zbog toga zajednički pozivamo Komisiju EU da izradi ambiciozan akcioni plan za mere ubrzanja i pomoći koji se mogu primeniti u kratkom roku", dodao je portparol.

Podsticanje francusko-nemačke inicijative dolazi kao odgovor na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je pozvao na "pauzu" novih ekoloških pravila EU. U to vreme, njegov poziv je pozdravio nemački ministar pravde Bušman, dok su ga članovi Habekove Zelene stranke kritikovali.

Portparol je rekao da je nemačka vlada "u kontaktu" sa Francuskom u vezi sa njenim predlozima i da će "uslediti detaljna koordinacija". Francusko ministarstvo ekonomije nije odgovorilo na zahtev za komentar do trenutka objavljivanja.

Izvor: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Komisija će predstaviti predloge u septembru

U martu je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila da će Komisija predstaviti plan za smanjenje zahteva EU za izveštavanje kompanija za 25 odsto "do jeseni". Plan će verovatno biti deo "paketa pomoći" za mala i srednja preduzeća (MSP) koji će Komisija predstaviti 12. septembra u Strazburu.

Portparol Komisije potvrdio je predviđeni datum objavljivanja, ali je rekao EURACTIV-u da ne mogu dati više detalja o paketu. Predlozi bi stoga trebalo da dođu jedan dan pre poslednjeg obraćanja Fon der Lajen o "stanju Evropske unije" tokom tekućeg mandata, koje će održati na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u sredu, 13. septembra.

"Pozdravljajući" ovu najavu, portparol nemačkog ministarstva ekonomije je rekao: "Pozivamo Komisiju da razvije ambiciozan program i za naredne godine kako bi se ubrzali investicioni projekti za sprovođenje zelene i digitalne transformacije i kako bi se rasteretile kompanije i administracija".

U drugom dokumentu koji bi trebalo da bude usvojen u Mesebergu u sredu, u koji je uvid imao EURACTIV, ministarstva detaljnije navode predloge, sa posebnim fokusom na "Mittelstand" - srednja preduzeća koja su često vodeća u svojim nišama, i koja se smatraju posebno važnim za nemačku privredu.

Izvor: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Pomaganje nemačkom "Mittelstand"-u

"Zatražićemo od Komisije EU da proširi definiciju EU MSP kako bi uključila dodatnu kategoriju preduzeća srednje tržišne kapitalizacije ("Mid-Caps", 250-500 zaposlenih), kao i da izvrši novu reviziju finansijskih pragova definicije MSP", stoji u planu.

U dokumentu se navodi da bi ovo takođe trebalo da oslobodi srednja preduzeća obaveza zelenog izveštavanja prema Direktivi EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD).

Dokument takođe poziva na "ukidanje obaveza dvostrukog izveštavanja" i "u slučaju predstojećih projekata na nivou EU".

Ovim će se vlada verovatno pozvati na planiranu Direktivu EU o korporativnoj održivosti, koja je trenutno u pregovorima između institucija EU, a koja ima za cilj da učini da kompanije budu odgovorne za ljudska prava i ugrožavanje životne sredine u celom njihovom lancu vrednosti.

Zakon, koji prati sličnu nemačku regulativu, naišao je na kritiku nemačkih poslovnih udruženja jer "može dovesti do značajnog pooštravanja postojeće regulative u gotovo svakom aspektu".

"Ovo će sve direktnije uticati na nemačka mala i srednja preduzeća, a posebno na kvalifikovane zanate", napisali su šefovi nemačkog udruženja poslodavaca BDA i Konfederacija kvalifikovanih zanata prošle nedelje u pismu kancelaru Šolcu, dodajući da "političari moraju prepoznati i poštovati ograničenja onoga što se zaista može postići."

Za razliku od toga, nemačka poslovna zajednica smatra da je najnoviji pritisak tračak nade.

"Predlog iz Meseberga za francusko-nemački impuls za smanjenje birokratije na nivou EU budi nadu da se to pitanje sada rešava", rekla je za EURACTIV Freja Lemke, glavna lobistkinja EU za nemačku Industrijsku i privrednu komoru (DIHK).

"Međutim, privredi su potrebne akcije, a ne samo najave - i potrebne su joj brzo", zaključila je Lemke.

(EURACTIV.rs)