Ukrajina je najavila "humanitarni koridor" u Crnom moru za oslobađanje teretnih brodova zarobljenih u njenim lukama od izbijanja rata.
Barem u početku, koridor koji je najavila Ukrajina bi se odnosio na brodove kontejnerskog tipa koji su zaglavljeni u ukrajinskim lukama od invazije u februaru 2022. i nisu obuhvaćeni sporazumom koji je otvorio luke za isporuke žitarica uspostavljenim prošle godine, a prekinutim pre mesec dana.
Ali to bi mogao da bude veliki test sposobnosti Ukrajine da ponovo otvori pomorske puteve u trenutku kada Rusija pokušava da ponovo uvede blokadu, nakon što su odustali od sporazuma o žitu.
U saopštenju ukrajinska mornarica je rekla da je Ukrajina rute već predložila direktno Međunarodnoj pomorskoj organizaciji (IMO).
Rute bi se primarno koristile za civilne brodove koji su bili u ukrajinskim lukama Černomorsk, Odesa i Pivdeni od početka rata u Ukrajini.
"Plovilima čiji vlasnici/kapeteni zvanično potvrde da su spremni za plovidbu u sadašnjim uslovima biće dozvoljeno da prođu kroz rute", navodi se u saopštenju i dodaje da ostaju rizici od mina i vojne pretnje iz Rusije.
Oleh Čalik, portparol ukrajinske mornarice, rekao je za Rojters da će koridor biti transparentan.
"Koridor će biti veoma transparentan, stavićemo kamere na brodove i biće emitovanje koje će pokazati da je ovo čisto humanitarna misija i da nema vojnu svrhu".
Da li će brodovi isploviti?
Zamenik portparola Ujedinjenih nacija Farhan Hak podsetio je šta je sigurna plovidba značila za trgovačko brodarstvo.
"Sigurna plovidba za trgovačko brodarstvo bila je jedna od prednosti Crnomorske inicijative, za koju se nadamo da će moći da se nastavi. Obaveze međunarodnog humanitarnog prava o kopnu i moru moraju da se poštuju".
Izvori koji su u vezi sa brodarstvom i osiguranjem rekli su da nisu obavešteni o novom koridoru i da je bilo pitanja u vezi sa njegovom održivošću. Malo je verovatno da će većina brodova trenutno pristati da isplovi, rekli su.
"Osiguravači i njihove banke za podršku će morati da se slože i mogu reći da nam se ne sviđaju rizici", rekao je jedan izvor iz osiguravajuće industrije.
"Mogućnost višestruke smrti pomoraca (u slučaju eksplozije) nije razmotrena, tako da je ovo još jedno važno pitanje", rekao je izvor iz brodarske industrije.
Zaglavljeni u lukama
Oko 60 komercijalnih brodova zaglavljeno je u ukrajinskim lukama od ruske invazije, a njihova sudbina nije rešena sporazumom koji je omogućio nastavak izvoza žitarica u julu prošle godine.
Mnoge posade brodova su evakuisane, a ostalo je lokalno angažovano ukrajinsko osoblje da pomaže u čuvanju brodova.
Otkako je napustila dogovor o žitu, Rusija je rekla da će sve brodove koji se približe ukrajinskim lukama tretirati kao potencijalna vojna plovila, a zemlje njihove zastave kao borce na ukrajinskoj strani. Kijev je odgovorio sličnom pretnjom brodovima koji se približavaju ruskim ili ruskim ukrajinskim lukama.
Ujedinjene nacije su saopštile da odluka Rusije da odustane od sporazuma rizikuje da pogorša globalnu krizu sa hranom, što će naštetiti siromašnim zemljama, jer će žito jednog od najvećih svetskih izvoznika biti zaglavljeno.
Moskva kaže da će se vratiti dogovoru o žitu samo ako dobije bolje uslove za sopstveni izvoz hrane i đubriva. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, ko-sponzor sporazuma o žitu uz UN, kaže da se nada da će ubediti ruskog predsednika Vladimira Putina da mu se ponovo pridruži na pregovorima ovog meseca.
"Mislim da neće biti preterano reći da je predsednik Erdogan verovatno jedini čovek na svetu koji može da ubedi predsednika Putina da se vrati Inicijativi za crnomorsko žito", rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u intervjuu Rojtersu u četvrtak.
(EURACTIV.rs)