Lideri EU prekinuli su pregovore o migracijama rano u petak (30. juna) pošto su Poljska i Mađarska blokirale napredak nakon što su ranije ovog meseca nadglasane za plan revizije svojih pravila o migraciji i azilu.
Lideri EU otkazali su pregovore na samitu u četvrtak nakon poslednjih napora Francuske i Nemačke i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da izađu iz ćorsokaka sa obe zemlje.
Migracije su bile jedno od najspornijih pitanja za EU od migracione krize 2015. godine, od kada je blok pokušao, ali nije uspeo, da revidira proces bloka za prijem i premeštanje tražilaca azila.
Ranije ovog meseca, Varšava i Budimpešta su nadglasani kada su ministri unutrašnjih poslova EU, posle meseci napetih pregovora, dogovorili reformu pravila bloka o premeštanju migranata i procedurama za procesuiranje tražilaca azila.
Konačni kompromis je odredio kvote za zemlje koje žele i obavezne finansijske doprinose od 20.000 evra za svakog migranta za zemlje koje odbijaju da presele migrante.
Međutim, Poljska i Mađarska su glasale protiv stava usvojenog kvalifikovanom većinom, što znači da je 55% država članica, koje predstavljaju najmanje 65% stanovništva EU, glasalo za.
Nacrt, koji tek treba da odobri Evropski parlament, daje derogaciju za zemlje koje su prihvatile najmanje milion tražilaca azila.
I Poljska i Mađarska iskoristile su samit u četvrtak da izraze svoje nezadovoljstvo.
Varšava tvrdi da, pošto se procenjuje da je oko 1,5 do 2 miliona izbeglica koje beže iz Ukrajine nakon ruske invazije prošlog februara još uvek smešteno u njihovoj zemlji, treba ih izuzeti.
„Ne moramo da se učimo šta je solidarnost", rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki novinarima pre nego što je krenuo na samit, ukazujući na podršku njegove vlade ukrajinskim izbeglicama za koje je kasnije zatražio finansijsku podršku EU.
„Ne možemo na diskriminatorski način tretirati ljude iz Ukrajine i ljude sa Bliskog istoka ili Afrike", dodao je poljski premijer.
Varšava je takođe predložila održavanje referenduma o tom pitanju.
Budimpešta se, u međuvremenu, dosledno protivila bilo kakvim pokušajima da se stvori obavezna politika EU o preseljenju.
Međutim, nevezano za neuspeh u četvrtak da postigne dogovor na samitu, sporazum o migraciji postignut ranije ovog meseca ostaće na snazi.
Iako nijedna zemlja ne može staviti veto na stav koji su dogovorili ministri i o kome će se sada pregovarati u trijalozima sa Evropskim parlamentom, Poljska je predložila amandman na zaključke nakon samita, naglašavajući potrebu za dobrovoljnim pristupom premeštanju i jednoglasnošću vlada EU .
Predlog su odbili svi ostali lideri EU.
Neke diplomate EU, izražavajući svoju frustraciju zbog migracije koja odlaže samit, inače uglavnom konsenzusan, sugerišu da će ta tema verovatno ostati.
„Poljaci i Mađari kažu da ne priznaju validnost sporazuma, da žele da se vrate na logiku iz 2018. po kojoj se odluke donose konsenzusom", rekao je francuski diplomatski izvor.
„Mađari nisu racionalni, kao i obično, oni to traže i na kraju odustaju. U međuvremenu, argument Poljaka ima neke veze sa finansiranjem", dodali su oni, ostavljajući otvorenim pitanje oko formulacije izjave na samitu.
Holandski premijer Mark Rute predložio je kolegama da ponovo razgovaraju o tom pitanju na svom sledećem samitu.
„Toliko su ljuti zbog ovoga da kažu da sada uopšte ne žele zaključke o migracijama", rekao je Rutte.
Politički direktor Viktora Orbana, Balaž Orban, sumirao je diskusiju tvitom: „Teška borba protiv promigrantskih snaga Brisela!"
Gotovina za migrante
Uporedo sa debatom o premeštanju migranata, lideri EU su takođe razgovarali o izgledima za izdvajanje više „gotovina za kontrolu migranata. Trebalo bi se baviti i drugim afričkim državama nakon sporazuma o paktu od milijardu evra sa predsednikom Tunisa Kaisom Saiedom.
Detalji memoranduma o razumevanju za Tunis se još uvek objavljuju i malo je verovatno da će biti zaključeni pre kraja samita u petak.
Međutim, nacrt saopštenja nakon samita, u koji je EURACTIV imao uvid, sugeriše da se od lidera EU očekuje da podrže ambicije Evropske komisije da posreduje u daljim sporazumima sa Egiptom, Marokom i Nigerijom.
„Napravili smo mnogo napretka u oblasti migracija, a u oblasti migracionog pakta ostvaren je jasan napredak", rekao je novinarima belgijski premijer Aleksandar de Kru.
Uoči samita, Italija je bila među devet zemalja EU koje se graniče sa Sredozemnim morem koje su izradile dokument, koji je video EURACTIV, u kojem se EU poziva da uspostavi novo „Južno partnerstvo" o politici migracija i energije sa afričkim državama.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je novinarima u Briselu da su „zaključci Saveta o migrantima, Tunisu i fleksibilnosti raspodele resursa sasvim zadovoljavajuća polazna tačka".
„Veoma smo zadovoljni što imamo paragraf o Tunisu, ne samo u vezi sa migracijama, već i o uspostavljanju strateškog partnerstva sa zemljama Severne Afrike", dodala je ona.
Odvojena grupa država članica radi na „inovativnim rešenjima"za rešavanje migracionih tokova, uključujući sporazume sa trećim zemljama.
(EURACTIV.rs)