Reformski napori Hrvatske na povećanju konkurentnosti odvijaju se po modelu 'kreni - stani', a privredna struktura menja se na lošije, upozorava u razgovoru za Euractiv ekonomista, i nekadašnji političar Mladen Vedriš.
Hrvatska 1. jula obeležava 10 godina članstva u Evropskoj uniji. Proširenje na Hrvatsku zasad je i poslednje proširenje EU, a otvoreno je pitanje koliko će još dugo Hrvatska nositi titulu "najmlađe članice" Unije.
Ekonomski stručnjak i profesor na zagrebačkom Visokom učilištu Effectus, Mladen Vedriš, jedan je od ljudi koji su učestvovali u stvaranju savremene hrvatske države. Bio je blizak saradnik prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. U razgovoru za Euractiv, Vedriš ocenjuje uspešnost Hrvatske kao članice EU, a daje i ocenu uspešnosti Hrvatske u ostvarivanju svojih ciljeva u proteklih tridesetak godina, među kojima je članstvo u EU uvek bilo visoko pozicionirano.
Iza Vedriša je, inače, duga karijera u hrvatskoj politici i privredi. U politiku ulazi nakon prvih višestranačkih izbora, kada dolazi na čelo Zagreba. Ratnih godina bio je i na čelu Kriznog štaba metropole.
Od 1992. godine član je hrvatske Vlade, a ubrzo zatim postaje i njen potpredsednik za privredu. Od 1993. do 1995. godine bio je predsednik Hrvatske privredne komore.
Godinama je bio i predstavnik Katedre za ekonomsku politiku na zagrebačkom Pravnom fakultetu, pa iza sebe ima zavidnu karijeru. Vedriš ma i veliko iskustvo u preduzetništvu.
EURACTIV: Šta je Hrvatskoj donelo članstvo u EU, a gde je Hrvatska zakazala? Koju biste ocenu dali prvoj deceniji članstva Hrvatske u EU?
VEDRIŠ: Ono što je dobro, postali smo član ozbiljnog političkog i ekonomskog kluba, a otvorio nam se i pristup fondovima EU.
Zakazali smo u delu koji se odnosi na domaći zadatak. To je sprovođenje reformi koje bi nas kao ekonomiju učinile konkurentnijim i koje bi nam ojačale performanse u jednom izuzetno kompetitivnom i zahtevnom klubu kakav je EU.
Kada bih davao ocenu, onda bih za političku afirmaciju, odnosno za uključivanje u sve evropske integracije, dao ocenu 9. Što se tiče ekonomije, ocenio bih je s 5. Ukupno gledano, to bi bila ocena 7.
EURACTIV: U kojoj je meri hrvatska privreda iskoristila članstvo u Uniji. Izvoz je porastao, pojavile su se i brojne nove firme, posebno u IT sektoru, ali čini se da većina naših kompanija u većoj meri ipak nije iskoristila članstvo u EU. Posebno zabrinjava naše zaostajanje u istraživanju i razvoju u odnosu na druge članice...
VEDRIŠ: Stvar je malo kompleksnija nego što to izgleda na prvi pogled. Mi nismo stvorili strukturu ekonomije koja bi bila izvozno orijentirana.
Deo tranzicijskih zemalja koje su pre nas ušle u Uniju, poput Češke, Poljske i Slovačke, delom i Mađarske, počele su intenzivno učestvovati u stvaranju industrijskih kapaciteta za proizvodnju intermedijarnih proizvoda, posebno za nemačku industriju, još i pre ulaska u EU. Nemačka je industrijska velesila, ali ugrađuje u finalne proizvode dobar deo toga što je proizvedeno u Srednjoj Evropi. Nažalost, Hrvatska je tu svoju priliku propustila iz raznoraznih razloga.
Kada je reč o izvozu, tu treba biti oprezan kod davanja ocene. Brojke, doduše, pokazuju povećanje izvoza, ali treba videti koliko tu doprinosi energetski sektor, trgovanje plinom, naftom i derivatima i sindrom knjiženja trgovanja preko naših luka tereta trećih zemalja. Tako da, kada posmatramo samo "čisti" izvoz, tu baš i nema nekog spektakularnog porasta.
Ključna stvar je da Hrvatska u narednom razdoblju mora stvoriti konkurentnu ekonomiju koja se može nositi s naprednim globalnim okruženjem, a za šta može koristiti i sredstva iz fondova EU. Ipak, Evropa neće doveka plaćati socijalno-regionalni razvoj nikoga, pa ni nas, već će tražiti da i sami učestvujemo u razvoju Unije na temelju inovacija i zelene agende. Bez toga u budućnosti nećemo moći učestvovati ni u finansijskim stimulansima iz EU.
Tako da nas, uz sve prednosti članstva u EU, posebno u kriznim trenucima, u narednom periodu čeka popriličan domaći zadatak.
(EURACTIV.rs)