Švedska ministarka za imigraciju Marija Malmer Stenergard, opisala je većinski sporazum kao „istorijski korak" koji bi mogao da deblokira godine sporova oko pravila o imigraciji i azilu u Uniji.
Ministri unutrašnjih poslova EU postigli su sporazum o migracijama koji su zvaničnici opisali kao istorijski, prema kojem bi države EU plaćale 20.000 evra za svakog migranta kojeg odbijaju da prime.
Švedska ministarka za imigraciju Marija Malmer Stenergard, koja je u četvrtak (8. juna) predsedavala pregovorima u Luksemburgu, opisala je većinski sporazum kao „istorijski korak" koji bi mogao da deblokira godine sporova oko pravila o imigraciji i azilu u Uniji.
„Nisam baš verovao da ću sedeti ovde i govoriti ovo... ali usvojili smo opšte pristupe o regulativi o upravljanju azilom i migracijama i regulaciji postupka azila", rekla je Malmer Stenergard.
Sporazum je označio "istorijsku odluku o dva veoma teška i osetljiva pitanja", rekla je komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson, dodajući da je proces bio "maraton".
Sporazum je postignut nakon što su odustali od zahteva za „obavezno preseljenje" migranata iz zemalja na prvoj liniji poput Italije, Grčke i Malte u korist finansijskog doprinosa od 20.000 evra za svakog migranta za kojeg zemlja članica kaže da ne može da ga primi.
Uplate će ići u zajednički fond EU - kojim upravlja Komisija - za finansiranje projekata koji imaju za cilj rešavanje osnovnih uzroka migracije, rekli su zvaničnici EU.
Komesarka je novinarima na konferenciji za novinare održanoj u četvrtak uveče rekla da je migraciona politika „otrovna tema".
„Napravili smo ogroman napredak u ponovnoj izgradnji poverenja", rekla je ona, dodajući da „današnji dan dokazuje da postoji poverenje i solidarnost između zemalja članica".
Dogovor ministara ne znači da su ta dva dosijea gotova stvar. Poslanici Evropskog parlamenta (EP) i dalje traže obavezno preseljenje. Johansonova je rekla da je „ubeđena" da bi se mogao postići kompromis sa poslanicima EP, napominjući da „nije prvi put da se EP i Savet ne slažu".
Međutim, kompromis nije dobio jednoglasnu podršku. Na početku sastanka, poljski ministar Bartoš Grodecki izjavio je da će njegova vlada odbiti da plati „kazne" EU zbog neprivođenja ljudi.
„Politički, pragmatično, ovaj mehanizam je za nas neprihvatljiv", rekao je on.
Poljska je ugostila više od milion izbeglica iz Ukrajine nakon ruske invazije prošlog februara.
Međutim, samo se Mađarska, vlada EU sa verovatno najjačim antimigrantskim stavom, pridružila Poljskoj u protivljenju sporazumu, ostavljajući ono što je Stenergard novinarima opisala kao „veoma solidnu kvalifikovanu većinu".
Takođe će biti uspostavljen novi sistem za preraspodelu migranata koji će postaviti efektivne kvote o tome koliko ljudi moraju da evidentiraju države na prvoj liniji, pre nego što zatraže pomoć.
Od vlada će se takođe tražiti da obrađuju zahteve migranata u roku od šest meseci, u poređenju sa rokom od 15 meseci koji je prvobitno predložen.
Na drugim mestima, ministri su se složili da nacionalnim vladama daju pravo da odlučuju - umesto da se dogovore o zajedničkim pravilima EU - o definiciji „sigurne" zemlje u koju mogu biti vraćeni neuspeli tražioci azila i ekonomski migranti. Od njih će se tražiti da pokažu "vezu" sa zemljom povratka, ali diplomate su nagovestile da bi to moglo da omogući zemljama poput Italije, čija je nacionalistička premijerka Đorđa Meloni stavila kontrolu migracija na vrh svog dnevnog reda, da prebace migrante u Tunis i druge severnoafričke zemlje.
„Danas je dan kada nešto počinje", rekao je italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi.
Međutim, Nemačka je bila među grupom država EU koje su se nadale da će Unija pokazati više ambicija, a nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nije učinila malo da sakrije svoje razočaranje.
Sporazum „stvara perspektivu za okončanje neizrecive patnje na spoljnim granicama EU", rekla je Berbok u saopštenju.
„Poštenje zahteva da, ako smo mi kao savezna vlada mogli sami da sprovedemo reformu, ona bi izgledala drugačije", dodala je ona.
„Gorki deo kompromisa su granične procedure na spoljnim granicama za ljude iz zemalja sa niskom stopom priznavanja. Bez ovih graničnih procedura, međutim, niko osim Nemačke ne bi učestvovao u mehanizmu distribucije", rekla je Berbok.
Nemački ministar spoljnih poslova je dodao da bi glasanje protiv kompromisa značilo da bi „zajednička evropska politika azila zasnovana na solidarnosti bila mrtva godinama. A umesto toga, svi oni koji ionako žele ponovo da podignu nacionalne zidove u Evropi imali bi slobodan prolaz."
Planovi za reviziju pravila EU o azilu propali su 2015. godine nakon što je više od milion ljudi - uglavnom bežeći od građanskog rata u Siriji - stiglo u Uniju preko Sredozemnog mora.
(EURACTIV.rs)