Imenovanja u kabinetu nagoveštavaju povratak ortodoksnoj ekonomskoj politici uz zadržavanje kursa na spoljnoj politici, dok predsednik ulazi u svoju treću deceniju na vlasti.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan položio je zakletvu tokom vikenda, čime je započeo, kako je rekao, „novi period slave" za Tursku, za koji se nada da će učvrstiti njegovu vlast nad nacijom od 85 miliona ljudi.
Imenovanja u kabinetu nagoveštavaju povratak ortodoksnoj ekonomskoj politici uz zadržavanje kursa na spoljnoj politici dok predsednik ulazi u svoju treću deceniju na vlasti.
Na ekonomskom planu, povratak Mehmeta Šimšeka na mesto ministra finansija - funkciju koju je već obavljao između 2009. i 2015. pre nego što je postao zamenik premijera - sa nestrpljenjem se očekivao u poslovnim krugovima u zemlji i inostranstvu.
Kada je Šimšekov prethodnik Nuredin Nebati u nedelju zvanično predao svoj portfelj, mnogi su odahnuli, što nije bilo iznenađenje s obzirom na stanje turske privrede. Erdoganova neortodoksna ekonomska politika u poslednjih nekoliko godina dovela je do krize troškova života i pada turske lire. Napori da se odbrani oštećena valuta doveli su do pada rezervi turske centralne banke na rekordno nizak nivo. Lira je u sredu oslabila 7 odsto, dostigavši 22,98 u odnosu na američki dolar, preneo je Rojters. To je ono protiv čega se Šimšek suočava sada kada preuzima dužnost.
„Transparentnost, doslednost, predvidljivost i usklađenost sa međunarodnim normama biće naši osnovni principi u postizanju ovog cilja u narednom periodu", rekao je Šimšek u svom prvom govoru od imenovanja na tu funkciju. „Turska nema izbora osim da se vrati na racionalnu osnovu. Predvidljiva turska ekonomija zasnovana na pravilima biće ključ za postizanje željenog prosperiteta."
Tom porukom Šimšek bi možda mogao da ubedi strane investitore i da ulije nadu kako bi se održala ekonomija G20 bez zaduživanja. Ali ono što bi mogla da bude njegova najteža bitka je ubeđivanje samog Erdogana. Dok će Šimšek verovatno biti glavni arhitekta nove ekonomske politike, druga predsednikova imenovanja sugerišu da on možda koristi različite ekonomske vizije, kaže Mehmet Čelik, urednik u provladinim novinama Dejli Sabah. Potpredsednik Dževdet Jilmaz je birokrata i ekonomista, a ministar trgovine Omer Bolat dolazi iz biznisa.
„Izbori su bili strateški, tako da će se uspostaviti novi balans", rekao je Čelik za CNN.
Na međunarodnom nivou, Turska je primenila politiku koja se sprovodi preko ministarstava spoljnih poslova i odbrane, zajedno sa turskim obaveštajnim službama, a koja je proširila svoj uticaj u regionu i odredila nezavisan put za ovu članicu NATO-a. U tom pogledu je verovatan kontinuitet.
Diplomata u senci
Novi ministar spoljnih poslova je dobro poznata ličnost Turcima i međunarodnim igračima koji su u poslednje vreme pregovarali sa Turskom. Hakan Fidan, koji je bio šef Obaveštajne službe Turske (MIT) od 2010. godine, učestvovao je u svakoj diskusiji koja je bila ključna za tursku spoljnu politiku u poslednjih nekoliko godina. Bio je stalno prisutan, ali se retko čuje - što ga čini diplomatom u senci u Erdoganovom spoljnopolitičkom arsenalu po pitanju Sirije, Libije i šire.
Fidan je odigrao centralnu ulogu u oblikovanju i sprovođenju spoljne politike zajedno sa bivšim glavnim portparolom i de fakto savetnikom za nacionalnu bezbednost Ibrahimom Kalinom, koji je sada preuzeo svoj stari posao šefa obaveštajne službe.
„Nastaviću da unapređujem našu nacionalnu spoljnopolitičku viziju, koja se zasniva na suverenoj volji našeg naroda i nezavisnosti naše države od svih sfera uticaja", rekao je Fidan na ceremoniji primopredaje.
Spoljna politika Ankare dovela ju je do sukoba sa susedima, saveznicima i partnerima, uključujući Grčku, sa kojom ima napete odnose u istočnom Mediteranu, kao i do neslaganja sa zapadnim zemljama, zbog percipirane pretnje od kurdskih grupa koje podržavaju SAD u severnoj Siriji.
„Postoji spremnost Turske da spusti (svoj) gard kada je Zapad u pitanju", rekao je on. „Ali ako će Zapad sve da uzima, a ništa da ne da, Turska ne želi da se zadovolji time... Nastaviće da se suprotstavlja tom diktiranju", rekao je Čelik.
Te zategnute odnose neće biti lako popraviti, ali Fidan je bio maestralan u svojoj prethodnoj ulozi špijunskog majstora u pronalaženju načina za pregovaranje o komplikovanim odnosima. On je istupio kako bi popravio narušene veze sa zalivskim arapskim državama, i bio je pokretačka snaga iza sporog približavanja Damaska i Ankare. Diplomata u senci sada ulazi u eru u kojoj je glavni glas Turske u inostranstvu.
Sve oči će biti uprte u njega zbog potencijalnog pridruživanja Švedske NATO-u. Dok su SAD i evropske članice NATO-a žurile da prime tu skandinavsku zemlju u alijansu, Turska je odustala od toga zbog toga, kako Ankara kaže, što Švedska skriva Radničku partiju Kurdistana (PKK), koja je zabranjena u Turskoj, u EU i u Sjedinjenim Američkim Državama. Švedska je priznala da su aktivnosti grupe u zemlji bile „obimne" i „veći problem nego što smo mislili".
Blagi ministar unutrašnjih poslova
U ministarstvu unutrašnjih poslova, Sulejmana Sojlua, samozvanog čvrstog momka, zamenjuje birokrata od karijere i bivši guverner Istanbula Ali Jerlikaja. Njegov portfelj je jedan od najvećih u zemlji. Glavne oblasti fokusa Jerlikaje biće reakcija na zemljotres u kojem je poginulo više od 50.000 ljudi u južnoj Turskoj, 3,5 miliona sirijskih izbeglica u zemlji i kontinuirani antiteroristički napori protiv PKK.
Borba protiv terorizma, koja ima široku podršku u političkom spektru u Turskoj, verovatno će ostati ista, ali je moguće da će se ton ministarstva promeniti, kaže Čelik. Jerlikaja je političar koji tiho vodi Istanbul od 2018. i malo je verovatno da će oponašati Sojluov oštar retorički stil. Promena tona može poslužiti za premošćivanje nekih od društvenih podela koja je mučila Tursku poslednjih godina.
Odlazeći članovi kabineta, međutim, daleko su od penzije. Sojlu, bivši ministar odbrane Hulusi Akar i bivši ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu su poslanici iz Erdoganove vladajuće Stranke pravde i razvoja (AK partija). Upravo su položili zakletvu za svoje nove mandate u parlamentu, ističući ogromnu snagu stranke. Njihovi glasovi će verovatno odjeknuti glasnije od opozicionih poslanika, koji će se sada suočiti sa još težim vremenima tokom kojih treba da ubede glasače u svoje stavove u parlamentu.
Sve u svemu, nova vlada je odstupanje od političkih imenovanja koja su definisala eru u Turskoj nakon pokušaja državnog udara 2015. godine, umesto da se oslanja na jaku grupu tehnokrata.
Dok Erdogan vodi republiku u njen drugi vek, čini se da koristi pristup kojim se vraća osnovama. Sa najvećom društvenom polarizacijom ikada, ekonomijom u krizi i regionom koji obiluje poteškoćama, kabinet ima potencijal da promeni neke ekonomske pogrešne korake iz prethodnih godina, držeći se svoje određene spoljne politike. Ali mnogo toga će se svesti na ono što Erdogan želi, jer u Turskoj sve zavisi od njega.
(EURACTIV.rs)