Stoltenberg, koji je na čelu NATO-a od oktobra 2014. godine i očekuje se da će se povući ove jeseni, postao je jedno od lica koordinisanog odgovora Zapada na rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine.

Stoltenberg, koji je na čelu NATO-a od oktobra 2014. godine i očekuje se da će se povući ove jeseni, postao je jedno od lica koordinisanog odgovora Zapada na rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine.

Iako još nije bilo zvaničnih razgovora o njegovom nasledniku, poslednjih nedelja razmišlja se o tome koje kvalitete treba da ima sledeći imenovani, od iskustva i nacionalnosti do stvarne dostupnosti.

Neformalni proces selekcije

Prema pravilima NATO-a, šefa imenuju države članice na početni period od četiri godine, koji se može produžiti uz obostranu saglasnost.

U prilično neformalnoj proceduri, glavne vojne sile NATO-a, SAD, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija prvo iznose svoje preferencije, a u kasnijim fazama u procesu nominovanja proveravaju svakog kandidata.

Ambasador pri NATO-u (trenutno je to Mario Nobilo iz Hrvatske) zatim „poziva" svoje kolege na neformalne „interne, zatvorene rasprave" o tim kandidatima.

Hoće li ostati ili će otići?

Stoltenbergu je dva puta produžen mandat: prvo, 2018. godine za još jedan četvorogodišnji mandat, a drugi put u martu 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, za još jednu godinu, koja se zvanično završava u oktobru 2023. godine.

Države članice se u principu ne bi protivile produženju Stoltenbergovog mandata za još godinu dana ako to budu zahtevale okolnosti, reklo je nekoliko diplomata NATO-a, iako su dodali da se to trenutno čini „malo verovatnim".

Govoreći na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Oslu, američki državni sekretar Entoni Blinken održao je kratak govor koji je mnogima zvučao kao oproštaj od Stoltenberga, pohvalivši ga za „izvanredno vođenje naše alijanse u proteklih nekoliko godina".

Izvor: EPA-EFE/Lise Aserud

Pitanje vremena

Ako bi se Stoltenbergov mandat zaista produžio, pozicija bi za drugu osobu postala dostupna tek sredinom ili krajem 2024. godine, što će pratiti izbore u EU sledećeg juna.

„Ukoliko imamo situaciju u kojoj Stoltenberg ostaje, to će verovatno u potpunosti promeniti dinamiku", rekao je jedan diplomata EU za EURACTIV.

Drugi diplomata EU rekao je da bi to bio presedan - „još nismo bili u takvoj situaciji" - dodajući da bi to „moglo da utiče na pregovaračku moć država članica".

S obzirom na to da nacionalni izbori u Belgiji, Rumuniji ili Poljskoj tek predstoje, to bi takođe moglo značiti da bi više potencijalnih kandidata moglo biti dostupno.

Za sada se španski premijer Pedro Sančez spominje u Briselu kao jak kandidat za Stoltenbergovo mesto, ali i tamo će se održati vanredni izbori ovog avgusta. Aktuelni lideri zemalja članica bi u međuvremenu možda oklevali da napuste funkciju usred mandata, kako bi preuzeli kormilo vojne alijanse, kažu diplomate NATO-a.

„Ali ako vas predsednik Sjedinjenih Američkih Država zatraži... možete li zaista reći ne?" jedan od njih se šalio.

Još jedan faktor su predstojeći predsednički izbori u SAD u novembru 2024. godine koji bi mogli da dovedu do potencijalnog povratka Donalda Trampa u Belu kuću, ili njegovog republikanskog kolege koji je skeptičan u vezi sa NATO-om.

Sa donošenjem odluka koje se oslanja na jednoglasnost, od sledećeg šefa NATO-a bi se očekivalo da upravlja i posreduje u razlikama unutar transatlantskog saveza, što je posao koji je Stoltenberg prilično dobro uspeo, prema mišljenju nekoliko NATO diplomata.

Nazvan od strane nekih u hodnicima NATO-a kao „šaptač Trampu", Stoltenberg je zaslužan za držanje članova alijanse na okupu i za gnev Trampove administracije - zbog nižeg evropskog ulaganja u odbranu i nedostatku volje da se okrene Aziji.

Prema mišljenju nekoliko diplomata NATO-a, to bi zahtevalo iskusnog premijera koji bi bio u „ravnopravnoj poziciji" sa drugim šefovima država i vlada, a ne neko ko je ranije bio samo ministar u kabinetu.

Izvor: EPA-EFE/Lise Aserud

Kriterijumi

Tradicionalno, civilno mesto zauzima evropska politička ličnost sa visoke pozicije, dok vojni položaj vrhovnog komandanta savezničkih snaga (SACEUR), zaduženog za komandovanje NATO trupama, pripada visokom američkom vojnom zvaničniku.

Francuska je jasno izjavila da želi da to mesto pripadne nekome iz EU, hladno prihvatajući potencijalnu kandidaturu britanskog ministra odbrane Bena Volasa, čije ime se često spominje za tu poziciju.

Uprkos, ili možda čak i zbog promene paradigme nakon ruskog rata protiv Ukrajine, mnogi zapadnoevropski članovi su oprezni u vezi sa razmatranjem nekog istočnog Evropljanina.

Međutim, jedan diplomata van zapadne Evrope rekao je EURACTIV-u da „ bi istočni Evropljanin na toj poziciji mogao da spreči alijansu da potceni buduće pretnje iz Rusije, koje ostaju bezbednosna briga NATO-a broj jedan".

Turska ili Grčka su malo verovatni izbor, jer bi svaka od njih stavila veto na kandidata druge zemlje zbog dugogodišnjeg spora oko Kipra.

Neke zemlje NATO-a veruju da bi posao trebalo da pripadne kandidatu čija zemlja ispunjava cilj od 2% BDP-a za odbranu.

Trenutno se to odnosi na samo sedam članica NATO-a, što bi značajno smanjilo listu kandidata, ali bi uključivalo Dansku, čija je premijerka Mete Frederiksen proglašena za najbitnijeg kandidata za taj posao.

Pošto nijedna žena nikada nije bila na toj funkciji, dobar deo članica NATO-a je rekao da bi podržao ženskog kandidata umesto muškog.

(EURACTIV.rs)