NATO će Ukrajini ponuditi novi vid partnerstva u okviru formiranja zajedničkog veća, ali to ne podrazumeva ubrzavanje procesa pridruživanja alijansi.

Ukrajina je pre osam meseci podnela zahtev za članstvo, koji je još uvek bez odgovora. Očekuje se da će ovo biti jedno od ključnih pitanja samita alijanse u Vilnijusu, koji će biti održan u julu. U međuvremenu, EURACTIV saznaje od više NATO diplomata da ideja o višem nivou partnerstva dobija sve veću podršku.

Obe strane trenutno se susreću u zajedničkoj Komisiji, koja upravlja aktivnostima i obezbeđuje forum za konsultacije između Kijeva i zemalja članica. Kako je EURACTIV pisao u martu, članice će ponuditi Ukrajini novi status u okviru zajedničkog Veća. Ideja će biti dobar signal za unapređenje odnosa, reklo je za EURACTIV više diplomata iz alijanse.

Dvoje njih kazalo je da je ovo prvi potez u jačanju političkog partnerstva alijanse i Kijeva. Ministri spoljnih poslova zemalja članica sastaće se iduće nedelje u Oslu, gde će diskutovati o novom veću i budućem članstvu, kao i većoj vojnoj podršci Ukrajini koja se priprema za letnju ofanzivu protiv Rusije.

NATO i Ukrajina - šta se menja u odnosu?

Pod ovim planom, Ukrajina bi bila punopravna članica novog veća, umesto da samo bude pozivana na razgovore. Ukrajinska strana mogla bi i da zakazuje diskusije, i bilo bi lakše da daje direktne ažurne informacije o situaciji na bojnom polju. Ovakav savez otvorio bi vrata i čitavom spektru novih oblasti saradnje, koje do sada nisu postojale, reklo je troje diplomata za EURACTIV.

Među njima su deljenje obaveštajnih informacija na višem nivou, zajedničke vojne vežbe, investicije u odbrambenu industriju i rad na međusobnoj operabilnosti između oružanih snaga Ukrajine i zemalja članica. Kijev bi tako dobio opciju da se uskladi sa standardima i komunikacijom alijanse.

Izvor: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Neke od zemalja upozorile su na činjenicu da Rusija, agresor u ratu u Ukrajini, ima zajedničko veće sa alijansom, dok Ukrajina nema. U tom veću trenutno se ne održavaju sastanci. Ukrajina je 2019. usvojila ustavni amandman kojim se obavezala na nastojanje dobijanja NATO članstva. Iako je sprovedeno više reformi bezbednosnog sektora, eksperti navode da Kijev mora da uradi još kako bi se integrisao u zapadne institucije. Stvaranje zajedničkog formata sa Kijevom pomoglo bi u oblikovanju Ukrajine u novog člana, što bi je približilo NATO standardima i tranziciju, kada do nje bude došlo, učinilo glatkom.

U aprilu je, tokom iznenadne posete Kijevu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da je Ukrajini mesto u alijansi. Dvoje diplomata reklo je da istočnoevropske članice veruju da NATO mora da pojasni da će se to dogoditi tek nakon rata. Druge članice, pak, smatraju da je zaključak samita u Bukureštu 2008, kojim je Ukrajini i Gruziji obećano da će se jednog dana pridružiti alijansi, dovoljno jasna poruka posvećenosti njihovoj bezbednosti.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da neće prisustvovati samitu u Vilnijusu ukoliko ne bude bilo konkretnih obećanih rezultata, u pokušaju da zapadne saveznike stavi pod pritisak.

"Svakog dana dodajemo vrednost za Ukrajinu za NATO samit, i radimo sve kako bi odluka na samitu funkcionisala za nas", rekao je Zelenski 22. maja.

Izvor: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Ukrajinski zvaničnici shvataju da članstvo nije nešto što se nalazi u najbližoj budućnosti, ali i dalje žele gest saveznika. Diplomate naglašavaju da će deo pitanja na samitu u Vilnijusu biti i "upravljanje očekivanjima Ukrajine".

"U alijansi postoje različiti pogledi na članstvo Ukrajine, i naravno, NATO odluke donosi konsenzusom. Niko ne može da vam kaže šta će biti tačna odluka, ali se svi slažemo da će Ukrajina postati članica", rekao je Stoltenberg.

Ali, on i više članica uzdržali su se od pružanja direktne podrške članstvu Kijeva, što je u kontrastu sa trenutnom podrškom za Švedsku i Finsku prošle godine. Umesto toga, fokus stavljaju na vojnu pomoć Kijevu.

Jedna od opcija za oblikovanje puta ka članstvu je da NATO članice procene napredak koji je Ukrajina ostvarila za nekoliko godina i potom odluče o zahtevu. Ali većina članica ne podržava ovaj put.

Svojevremeno su Amerika i Nemačka bile vrlo oprezne po ovom pitanju zbog protivljenja Mađarske, dok su velike sile Evrope, kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, bile neutralne. Diplomate, ipak, navode da će ključni izazov samita u Vilnijusu biti pronalazak balansirane forule koja će potvrditi NATO politiku otvorenih vrata, ali neće obećati ubrzan proces pristupa.

(EURACTIV.rs)