RUSKA VOJSKA SE TRANSFORMIŠE: Kako će NATO odgovoriti na to?

Tokom nedavne konferencije Lenart Meri u Estoniji, vojni zvaničnici NATO govorili su o spremnosti alijanse za suočavanje sa Rusijom u Ukrajini, prenosi Newsweek.

Estonski ministar odbrane Hano Pevkur rekao je da će biti potrebno "nekoliko godina" da se ruske oružane snage vrate svojim sposobnostima od pre početka invazije. „Čak i gubeći opremu i ljude u Ukrajini, oni i dalje predstavljaju pretnju za Estoniju, a to znači i za NATO", rekao je Pevkur.

Pevkur i drugi su naglasili da su ruski gubici neproporcionalno veliki unutar kopnenih snaga. Pomorska i vazdušna snaga Moskve, koja uključuje rakete dugog dometa, i dalje su u relativno dobrom stanju.

„Ruska mornarica nije mnogo propatila", rekao je Pevkur. „Vazduhoplovstvo je stradalo, ali ne toliko. Vojska, da", dodao je ministar. „Nedostaju im tenkovi, ali i dalje ih imaju hiljade u rezervi. Iako su veoma stari, mogu da renoviraju jedan tenk od tri, i opet bi ih imali na hiljade. To je ono što moramo da razumemo - da Rusija predstavlja pretnju za NATO, za Estoniju, za Letoniju, za istočni bok NATO-a. I zato moramo da budemo spremni što je pre moguće."

Gubici ruske vojske i opreme u Ukrajini izgledaju zapanjujući. Kijev tvrdi da je „likvidirao" 200.000 ruskih vojnika od 24. februara 2022. godine, kada je počela ruska invazija. Ovo se poklapa sa nedavnom procenom SAD prema kojoj je bilo od 89.500 do 223.000 ruskih žrtava, uključujući 35.500 do 43.000 poginulih u akcijama. Takođe se smatra da je Moskva izgubila oko 2.000 tenkova.

Najelitnije jedinice Kremlja predvodile su akciju na Kijev u početnoj fazi invazije. Mnogi se nikada nisu vratili. Oni koji su to uradili bili su više puta bacani u bitke u istočnom regionu Donbasa, ili su razbijeni u ukrajinskoj jesenjoj ofanzivi u Harkovskoj oblasti. 

Piter Kuime, šef Odeljenja za međunarodnu saradnju estonskog ministarstva odbrane, rekao je na brifingu za novinare da je „očigledno da je najbolji deo ruske armije - motorizovana streljačka četa, njihove jedinice za vazdušne napade - ozbiljno poražen u Ukrajini. Neki od najbolje obučenih profesionalnih vojnika, niži i viši oficiri, kao i generali su mrtvi. Ne možete ponovo da uspostavite isti nivo kvaliteta za nekoliko godina. Ali izgleda da to ne smeta Rusi uopšte, ako pogledate kako oni nastavljaju da vode rat u Ukrajini".

Među ovim vrhunskim jedinicama je 76. gardijska vazdušno-jurišna desantna divizija, sa sedištem u zapadnom ruskom gradu Pskovu i smatra se alternativom za eventualnu buduću invaziju na baltičke države.

General-major Veiko-Velo Palm, komandant divizije estonskih odbrambenih snaga, rekao je: „Situacija koju trenutno vidimo - u suštini prazni garnizoni i nedostatak smislene obuke - može se promeniti za nekoliko nedelja."

Moskovska „delimična mobilizacija" od 300.000 vojnika prošlog septembra popunila je rupe na ruskom frontu. Kremlj se do sada uzdržavao da naredi punu mobilizaciju, uprkos pozivima uticajnih vojnih blogera da to učini.

"Definitivno su imali mnogo poraza u Ukrajini, ali ljudska snaga nikada nije bila upitna za Rusiju", rekao je Pevkur. "Nije važno da li gube 100.000, 200.000 ili milion ljudi."

Andrus Merilo, komandant 1. estonske brigade, rekao je novinarima u vojnoj bazi Tapa - u kojoj se nalaze međunarodne borbene snage NATO-a koje su tu raspoređene - da bi potpuna mobilizacija mogla da dovede do rekonstruisanja ruske snage (barem brojčano) u roku od dva meseca.

"Koristiće staru opremu, ali nema veze", rekao je Merilo. „Tenk je i dalje tenk, a ako imate veliki broj njih, to će biti problem. Da bi zaista ozbiljno izgradili taj nivo koji su imali ranije - mislim da im je za to potrebno dve godine."

Rusija i dalje ima dosta opreme koju može da iskoristi kako bi napravila probleme Ukrajini i NATO-u, rekao je Kuime. "Oni su potrošili ogromne količine precizno navođenih raketa protiv Ukrajine. Ali koliko mi to procenjujemo i razumemo, još uvek postoje netaknute rezerve koje mogu da iskoriste, kako u Ukrajini, tako i za eventualni sukob sa NATO. Pokazali su da još uvek imaju mnogo problema u sopstvenom sistemu. Ali nastavljaju da se bore i drže više od 100.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije", rekao je on.

NATO zalihe

Dešavalo se da su ruske snage u Ukrajinu ispaljivale više raketa u jednom danu nego što su evropske nacije zajedno u stanju da proizvedu za mesec dana. Ukrajinski partneri su požurili sa sopstvenim zalihama, ali se sada suočavaju sa teškim izazovom da ih dopune i povećaju. Estonski zvaničnici traže da NATO poveća vojnu potrošnju od 2 odsto BDP-a na 2,5 odsto kako bi pratio ono što je estonska premijerka Kaja Kalas nazvala „novom realnošću" dugoročne konfrontacije sa Rusijom.

„Nemamo dovoljno municije u zalihama, nemamo dovoljno tenkova. Pitanje je šta moramo da uradimo zajedno da bismo bili spremni da odvratimo Rusiju... Nije važno da li to kaže Estonija, ili da li će SAD to reći. Poruka je ista: moramo više ulagati u našu odbranu da bi naše slobode bile zaštićene", rekao je Pevkur.

NATO saveznici takođe izvlače pouke iz bezbrojnih vojnih uspeha Ukrajine. Estonija, na primer, udvostručuje veličinu svojih Teritorijalnih odbrambenih snaga na 20.000 ljudi i povećava broj pripadnika ratnih snaga na 44.000.

Saveznici na istočnom krilu NATO-a modernizuju rakete dugog dometa, uključujući kupovinu američkog artiljerijskog raketnog sistema visoke pokretljivosti (HIMARS) koji se pokazao razornim za Ruse. Tu je i novi fokus na protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, s obzirom na redovne vazdušne udare na ukrajinske gradove od strane Moskve.

"Za nas je to egzistencijalno pitanje", rekao je Kuime. „Jer ako pogledate kako je Rusija vodila rat u Ukrajini tokom prošle godine, onda je to zaista zastrašujuće. To je u suštini srednjovekovni način vođenja rata."

"Započećemo zabavu"

Pevkur kaže da im pretnje nisu nepoznate, ali da će tu biti nekih novina.

„Rusi će verovatno modernizovati svoju vojsku. Ali, s druge strane, razumemo da sankcije funkcionišu, a sankcije će izvršiti veliki pritisak da ne mogu da se modernizuju onoliko brzo koliko to mogu Evropa i članice NATO", dodao je Pevkur.

U međuvremenu, komandanti na terenu nastavljaju da se pripremaju za rat za koji se nadaju da nikada neće morati da vode.

„Moramo da priznamo da je učinak Rusije do sada bio prilično loš", rekao je potpukovnik Stiven Vilson, komandant britanskog kontingenta NATO-a u Estoniji. "Ali ne možemo pretpostaviti da je to standard", dodao je Vilson. „I u nekom trenutku Rusija mora da nauči te lekcije. Dakle, moramo biti spremni za njih."

NATO se priprema na osnovu ukrajinskih lekcija.

"Što se tiče dronova i vozila sa daljinskim upravljanjem, moj pristup njima je sada značajniji u odnosu na ono kakav je bio ranije", rekao je on.

Merilo je rekao da će budući ruski komandanti biti prožeti teškim lekcijama iz njihovog rata protiv Ukrajine.

„U bliskoj budućnosti, komandiri četa koji su preživeli tešku borbu protiv Ukrajinaca naučiće mnogo lekcija", rekao je on. „I za vrlo kratko vreme oni će biti komandanti bataljona i brigada, biće mnogo iskusniji od nas."

Ali Palm je upozorio novinare na lažni osećaj sigurnosti. „Vremena nam neće biti lakša u budućnosti. Kako god da ide ruska agresija u Ukrajini, za nas to znači da počinje pravo odbrojavanje", rekao je on.

„U našoj vojnoj strukturi glavna reč je „spremnost". Ako dođe do nevolja, nećemo imati mnogo vremena za upozorenje... Samo one vojne jedinice koje su potpuno opremljene, obučene i kompletno opremljene su sposobne za borbu."

„Oni nemaju sposobnost da preplave Evropu, niti svet", rekao je Palm o Rusima. „Oni nemaju sposobnost da izvode precizne udare raketama dugog dometa, niti da ih urade u značajnoj meri."

Ali, dodao je, neprijatelj ostaje „veoma smrtonosan i razoran u bliskoj borbi".

Ipak, estonski komandant je bio odlučan.

„Apsolutno sam uveren da ako nešto počne ili Rusija želi da napravi agresivan potez prema Estoniji, mi smo spremni", rekao je Palm. "I mi ćemo započeti zabavu."

(EURACTIV.rs)