Plan je „bez presedana" i „ima za cilj da direktno podrži, novcem EU, jačanje naše odbrambene industrije za Ukrajinu i za našu sopstvenu bezbednost", rekao je Tijeri Breton, komesar EU za unutrašnje tržište i odbrambenu industriju.

Svojim Zakonom o podršci proizvodnji municije (ASAP), Evropska komisija želi da podstakne evropsku odbrambenu industriju da investira u povećanje svojih proizvodnih kapaciteta, bilo da se radi o komponentama za lance snabdevanja, mašinama ili osoblju.

Plan je „bez presedana" i „ima za cilj da direktno podrži, novcem EU, jačanje naše odbrambene industrije za Ukrajinu i za našu sopstvenu bezbednost", rekao je Tijeri Breton, komesar za unutrašnje tržište i odbrambenu industriju.

Evropska industrija „danas ne može da zadovolji bezbednosne potrebe Ukrajine i naših zemalja članica. Ali ima potencijal da to učini", rekao je Breton.

Ovaj potez je treći nivo plana sa tri koloseka koji je EU predložila u martu za jačanje podrške Ukrajini i zalihama zemalja članica, uključujući i nastojanje da se poveća proizvodnja municije na kontinentu.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Godišnja proizvodnja

„Uveren sam da ćemo u roku od 12 meseci moći da povećamo naš proizvodni kapacitet na milion artiljerijskih granata godišnje u Evropi", rekao je Breton novinarima.

Prema procenama zemalja članica, Ukrajina koristi oko 60.000-210.000 artiljerijskih granata mesečno, dok ih Rusija ispaljuje oko 600.000-1.800.000 - deset puta više.

Ukrajinski partneri se takođe suočavaju sa industrijskim izazovom u proizvodnim kapacitetima, da proizvode municiju i opremu za borbu.

„Da bismo podržali Ukrajinu u vrlo kratkom roku, moramo da nastavimo da ih obezbeđujemo iz naših zaliha. Ali takođe moramo da promenimo prioritet trenutne proizvodnje i usmerimo je na Ukrajinu kao prioritet", rekao je Breton.

Proteklih nedelja, Breton je obišao odbrambenu industriju EU, posetivši 11 zemalja članica - Bugarsku, Francusku, Češku, Slovačku, Poljsku, Rumuniju, Italiju, Švedsku, Sloveniju, Hrvatsku i Grčku - a planira da poseti i Nemačku i Španiju u narednim danima.

„Kada je u pitanju odbrana, naša industrija sada mora da pređe na režim ratne ekonomije", rekao je Breton novinarima nakon svoje „turneje".

Diplomate iz nekih zemalja EU sumnjaju u sposobnost Evrope da proizvede dovoljno granata, ali zvaničnici u Briselu insistiraju da ona može dostići cilj.

Evropska odbrambena industrija je bila oprezna u ulaganju u njeno povećanje, pošto narudžbine zemalja članica ostaju neizvesne na duži rok, a samim tim i investicije.

Izvor: EPA-EFE/Alessandro Guerra

Budžet EU za sufinansiranje

Bretonov privremeni jednogodišnji plan ulaganja predlaže korišćenje 500 miliona evra iz budžeta EU za finansiranje povećanja proizvodnje municije - od artiljerijske municije do proizvodnje raketa.

Proći će se kroz ubrzanu proceduru koju će usvojiti svi zakonodavci u julu, a izvršna vlast EU se nada i da će završiti pregovore o zajedničkom fondu za podsticaj nabavke oružja (EDIRPA).

Brisel kaže da bi taj novac obezbedio do 60 odsto sufinansiranja za odabrane projekte, a zemlje članice ili kompanije bi morale da plate drugi deo.

Finansiranje će dolaziti iz dva izvora u budžetu EU: 260 miliona evra iz Evropskog odbrambenog fonda, koji se koristi za finansiranje istraživanja i razvoja odbrambene opreme, i 240 miliona evra iz EDIRPA fonda.

Uz sufinansiranje EU od 40%, odbrambene kompanije mogle bi da dobiju bonuse - dodatnih 10% ako stvore nova partnerstva i/ili dodatnih 10% ako pristanu da ponovo daju prioritet sopstvenoj proizvodnji kako bi odgovorili na potražnju.

ASAP plan takođe ima za cilj da podstakne države članice da koriste postojeće fondove EU za ulaganja u jačanje industrije, kao što su kohezioni fondovi i fondovi EU za oporavak i otpornost (RFF).

Oni bi tada bili jasno dostupni za izgradnju fabrika i proizvodnih linija, naglašava izvršna vlast EU, jer će jačanje industrijske baze takođe privući zapošljavanje i pokrenuti ekonomiju.

Drugi finansijski tok bi dolazio od subvencija za kompenzaciju viših kamata koje banke stavljaju na odbrambenu industriju i kredita kompanijama koje podstiču njihovu proizvodnju.

U prošlosti, banke su postale oprezne u pogledu finansiranja aktivnosti koje se odnose na odbranu, posebno otkako je EU iznela svoje planove „taksonomije" da identifikuje odbrambene aktivnosti kao društveno štetne.

Izvor: OLIVIER HOSLET/EPA

Reorganizacija industrije

Investicija ne bi mogla da bude usmerena samo ka mašinama i proizvodnim linijama, već i u lance snabdevanja, što bi moglo da uključi proizvodnju baruta da bi se izbeglo ubacivanje stare municije u zalihe oružja koje imaju zemlje članice. To bi onda zahtevalo i proveru da li je barut upotrebljiv.

Zbog vremenskog pritiska i kratkoročnosti instrumenta koji je trebalo da bude na snazi samo godinu dana, Evropska komisija ne bi postavljala ograničenja na kriterijume podobnosti za lanac snabdevanja, što znači da oni mogu doći i iz zemalja trećeg sveta.

Plan izvršne vlasti EU takođe predlaže listu izuzeća.

Jedna mera koju treba izneti trebalo bi da se odnosi na prioritetne porudžbine: u slučaju da kompanija nije voljna da preorijentiše svoju proizvodnju municije, Evropskoj komisiji bi bilo dozvoljeno da joj to naredi.

Odricanja bi obuhvatila pravo fabrika da rade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, promenila pravila javnih nabavki kako bi se omogućilo da zemlja članica pristupi već postojećem okvirnom ugovoru bez potrebe za posebnom procedurom, olakšala pravila o prenosu rezervnih delova, prema informacijama do kojih je došao EURACTIV.

(EURACTIV.rs)