Očekuje se da će tokom posete predsednika Evropskog saveta, Šarla Mišela i predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen Južnoj Koreji krajem maja, EU izvršiti pritisak na Seul da pošalje municiju Ukrajini, saznaje EURACTIV.
Sastanak oba lidera EU sa predsednikom Južne Koreje, Ioon Suk Ieolom, predviđen je za 22.maj u Seulu, na redovnom samitu EU i Južne Koreje.
Kako je za EURACTIV rekao visoki zvaničnik EU, sa Južnom Korejom će se razgovarati u vezi sa odbijanjem da pošalje Ukrajini dugo traženu municiju, kao i drugu vojnu opremu.
Tokom proteklih nedelja, pitanje municije je dobilo više pažnje dok se Ukrajina priprema za kontraofanzivu protiv Rusije na jugoistoku zemlje.
Evropski saveznici Ukrajine očekuju da Južna Koreja pruži vojnu pomoć, jer će fabrikama municije u bloku trebati nekoliko meseci da povećaju proizvodnju, a situacija je pogoršana nedostatkom velikih količina eksploziva dostupnih na tržištu.
Brza opcija
„Južna Koreja ima kapacitet da obezbedi municiju u kratkom roku“, rekao je za EURACTIV Ramon Pačeko Pardo, korejski predsednik Centra za bezbednost, diplomatiju i strategiju Briselskog slobodnog univerziteta (VUB).
Pošto su „zalihe u EU i SAD niske, oni traže municiju u Južnoj Koreji u kratkom roku, ne samo da bi popunili svoje zalihe, već i da bi direktno obezbedili Ukrajinu“, rekao je Pačeko Pardo.
Pored toga, „municija korejske proizvodnje kompatibilna je sa standardima NATO-a“, što znači i sa velikom količinom opreme koju koriste ukrajinske oružane snage, dodao je on.
Iako su proizvodni kapaciteti Seula omogućili „izvestan stepen zatrpavanja“ zaliha država članica EU koje su iscrpljene njihovim isporukama u Kijev, državama članicama nije dozvoljeno da ih potom doniraju Kijevu.
„Sa pravne tačke gledišta, Južna Koreja kaže da nije moguće da obezbede municiju zemlji koja je uključena u rat“, rekao je Pačeko Pardo.
Druga opcija je da Seul proda opremu državi članici EU, koja će je potom donirati, kao što je to uradila Poljska, na primer, prema nedavnim curenjima američkih obaveštajnih podataka.
Takođe je nejasno da li bi direktno snabdevanje Kijeva iz Južne Koreje bilo brže od trenutnih procedura.
„Čak i ako Južna Koreja kaže da će direktno snabdevati Ukrajinu, oprema bi morala da ide preko Poljske“, rekao je Pačeko Pardo.
„Proces odluke bi bio brži jer bi se njime upravljalo direktno, iako Južna Koreja već zna šta Ukrajina želi“, dodao je on.
EU traži ulogu
Uticaj EU sam po sebi će biti mali, „ jer su Sjedinjene Države već razgovarale o tome sa Južnom Korejom, iako ne javno. SAD su vojni saveznik, dok je EU partner“, tvrdi Pačeko Pardo.
Međutim, tu je „politička poenta” koja je „važna” , istakao je on.
EU bi tada povećala pritisak na Seul, pored ostalih bliskih partnera.
Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, je prilikom posete Seulu u januaru rekao da „postoji hitna potreba za više municije, više oružja za Ukrajinu kako bi se ona odbranila od ruskog agresora“.
„Ono što se dešava u Evropi važno je za Indo-Pacifik“, rekao je Stoltenberg, ali je dodao da je „na kraju dana to odluka koju treba doneti“.
„Razgovarali smo sa Južnom Korejom o tome, o isporuci oružja i isporuci municije“, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki za Njujork tajms u aprilu.
„Međutim, ne mislim da će to biti moguće bez intervencije SAD. Južna Koreja se plaši reakcije Rusije i Kine“, dodao je on.
Globalna razmatranja
Dilema Seula povezana je sa njegovom željom da ne napravi opasan presedan.
Iako je prodaja zemlji u ratu zabranjena, „Ukoliko kompanija ili vlada odluči da obezbedi Ukrajinu, ne mislim da bi bilo ko tužio ni jedno ni drugo“, rekao je Pačeko Pardo.
Mada, „ako bi Južna Koreja promenila svoju politiku, onda bi se druge zemlje u svetu pitale: zašto ne bih ja?“ „
“To predstavlja presedan i svaka druga zemlja u ratu bi tražila isto“, rekao je on.
(EURACTIV.rs)