Albanci su u nedelju izašli na birališta da bi u 61 opštini glasali za gradonačelnike i lokalne odbornike. Ali u Himari na jugu zemlje, i domu grčke manjinske zajednice, problemi su počeli u petak.

Albanci su u nedelju izašli na birališta da bi u 61 opštini glasali za gradonačelnike i lokalne odbornike. Ali u Himari, na jugu zemlje, i domu grčke manjinske zajednice, problemi su počeli u petak.

Fredi Beleri, grčki iseljenik koji se kandidovao za gradonačelnika ispred stranke grčke manjine koja je povezana sa opozicionom koalicijom, uhapšen je u petak pod sumnjom da je kupovao glasove. Policija je rekla da će on biti optužen za korupciju na izborima, što Beleri negira.

U intervjuu koji je dao grčkim medijima, Micotakis je u nedelju rekao da je ponašanje albanskih vlasti na štetu jedinstva EU i rekao da ako se nastavi, to neće uticati samo na bilateralne odnose, već i na aspiracije Albanije za članstvo u EU.

„Neću prihvatiti takvo ponašanje na račun Grka. Neprihvatljivo je i nezamislivo ono što se dogodilo Frediju Beleriju", rekao je on.

Izvor: EPA-EFE/GIAN EHRENZELLER

Grčki premijer je dodao: „Albanija treba dobro da zna da ako se takva politika nastavi, to će uticati na naše bilateralne odnose i njen put ka EU. Neću prihvatiti takve stavove na račun grčke manjine... On je dodao da će to imati značajan uticaj na grčko-albanske odnose i njen put ka EU, što smo izjavili da ćemo podržati", dodao je on.

Na dan hapšenja, Micotakis je rekao da se žalio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, a za hapšenje je rekao da je zasnovano na „nepostojećim optužbama".

Premijer Albanije Edi Rama je odgovorio na gnev tvitom da je slučaj „test za pravdu".

„Pritvor opozicionog kandidata za Himaru F. Belerija po nalogu tužilaštva predstavlja veliki test za pravdu uoči izbora, što znači da se kršenje zakona sa njegove strane mora dokazati, a pritvor je pravno motivisan", napisao je Rama.

Izvor: EPA-EFE/Andy Rain

Ambasadorka Grčke u Albaniji Konstantina Kamici i grčki ministar za civilnu zaštitu Takis Teodorikakos takođe su pokrenuli to pitanje pred vlastima u Tirani.

Belerijev advokat Edmond Dema rekao je da nema dokaza protiv njegovog klijenta: „Fredi Beleri ostaje pri svom stavu i rekao je da nije pipnuo novac, niti je dao, niti je primio novac."

Kupovina glasova ostaje značajan problem na albanskim izborima uz tvrdnje da se sve strane upuštaju u određeni nivo kupovine i pritiska na birače. Hapšenja pre i posle izbora su uobičajena pojava, a stotine posmatrača je bilo na terenu tokom cele nedelje kako bi pratili postupak.

Na opštim izborima 2021. pokušaj da se umeša u kupovinu glasova od strane jednog građana rezultirao je pucnjavom i ubistvom.

Što se tiče grčke zajednice u Albaniji, oko 0,9% stanovništva se izjašnjava kao etnički Grci, iako je to kontroverzno u nekim političkim krugovima. Dok nekoliko zajednica na jugu zemlje govori grčki, a neki putokazi su na grčkom jeziku, albanski nacionalisti kažu da se jednostavno identifikuju kao Grci da bi dobili grčke (i de fakto EU) pasoše i novac iz Atine, što lokalne zajednice oštro poriču.

Izvor: EPA-EFE/Malton Dibra

Popis, iako odložen, zakazan je za jesen 2023. godine.

Incident se dogodio samo nekoliko meseci nakon što je Micotakis otkazao putovanje u Himaru dan pre samita EU-Zapadni Balkan u Tirani nakon što je Rama u intervjuu za EURACTIV rekao da je Grčka varala u procesu pridruživanja EU.

Komentari su ubrzo postali viralni širom Grčke, a albanski premijer se osvrnuo na to pitanje tokom bilateralnog sastanka na samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani: „Žao mi je zbog nečega što sam čuo, da sam rekao neke čudne stvari o Grčkoj, o tome kako je postigla neke stvari - vratićemo se možda u vreme Troje - ali to nije nešto što se tiče sadašnjosti, ni današnje Grčke."

Takođe, ovo se dovodi u kontekst dugotrajnog neslaganja o morskim granicama o kome će odlučiti međunarodni sud.

U intervjuu za EURACTIV u decembru 2022. godine, bivši albanski predsednik Sali Beriša - koji se smatra bližim Atini - otkrio je da je Ankara, dugogodišnji neprijatelj Atine, napravila „zaista snažnu intervenciju" kako bi blokirala sporazum o pomorskoj granici između Albanije i Grčke 2009. godine.

Grčka je takođe zapretila da će povući podršku za članstvo Albanije u EU zbog pitanja Čamerije.

Čame, stanovnike Čamerije, koju Grčka naziva Epir, Grčka je nasilno proterala između 1913. i 27. juna 1944. godine. Albanija je saopštila da je do 30.000 čamskih Albanaca nasilno proterano iz Grčke, da ih je stotine masakrirano, a oko 2400 ih je umrolo od gladi i drugih nevolja na putu za Albaniju. Grčka je 27. jun proglasila danom genocida nad čamskim Albancima.

U maju 2022. godine, grčki ministar inostranih poslova Nikos Dendias je sugerisao da bi Albanija koja se bavi pitanjem Čama mogla da dovede do problema sa njenim nadama za pristupanje EU.

Izvor: EPA-EFE/ERDEM SAHIN

„Grčka je spremna da razgovara samo o pitanjima za koja smatra da postoje... a ovde nema takvih pitanja. Svaki pokušaj kreiranja i diskusije o nepostojećim pitanjima" mogao bi da pokrene probleme u vezi sa pristupanjem Albanije EU, rekao je on.

Uprkos medijskim izveštajima koji govore suprotno, Beleri je i dalje bio u policijskom pritvoru u vreme objavljivanja.

(EURACTIV.rs)