Politika

EVROPSKI PARLAMENT O IZVEŠTAJU O SRBIJI I KOSOVU: Očekuje se poziv Srbiji da se uskladi sa sankcijama Rusiji

Autor Tamara Milošević Grbić

Evropski parlament će na plenarnoj sednici raspravljati o izveštajima o napretku Srbije i Kosova na evropskom putu, a u sredu će evroposlanici glasati o tim izveštajima.

epa06258806 President Petro Poroshenko of the Ukraine delivers his speech at the Council of Europe in Strasbourg, France, 11 October 2017. EPA-EFE/PATRICK SEEGER
Izvor: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Evroposlanici će biti upoznati sa stanjem pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom i naporima Kosova da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Očekuje se da će europoslanici u raspravi ponovno pozvati Srbiju da se uskladi sa sankcijama protiv Rusije i da će pozdraviti aplikaciju Kosova za članstvo u EU, saopštio je EP.

S obzirom da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova prioritet i za obe zemlje preduslov za pristupanje EU, poslanici će pozvati Srbiju i Kosovo da se angažuju u dijalogu kako bi postigli napredak u toj oblasti. Jedna od tema bi trebalo da bude i pitanje stranog uplitanja i kampanja dezinformacija Rusije i Kine, koje su posebno izražene u zemljama na putu ka EU.

Glasanje o izveštajima zakazano je za 10. maj, a nakon toga će zajedničku konferenciju za novinare održati i autori izveštaja, izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik i izvestiteljka za Kosovo Viola von Cramon Taubadel.

U izveštaju o Srbiji koji je usvojio AFET evroposlanici su naveli da pristupni pregovori EU sa Srbijom bi trebalo da napreduju samo ako se ona uskladi sa sankcijama EU, Rusiji i ako napravi značajan napredak u reformama koje se odnose na EU.

Oni su ocenili da bi pristupni proces Srbije trebalo da bude određen napretkom u vladavini prava i osnovnih prava, funkcionisanjem demokratskih institucija, posvećenom deljenju evropskih prava i vrednosti kao i normalizaciji odnosa s Kosovom.

Evroposlanici su naveli da se od Izveštaja Evropske komisije o Srbiji iz 2020. godine ocene o stanju u 33 pregovaračka poglavlja nisu popravile i da u Izveštaju komisije za prošlu godinu ni u jednom poglavlju nije ostvaren „dobar napredak“.

Ocenjuje se i da je pad podrške članstvu u EU u Srbiji posledica dugogodišnje anti-EU proruske političke retorike koja je široko rasprostranjena zbog medija "kontrolisanih" od strane vlade, kao i vladinih zvaničnika, ali i zbog neuspeha zvaničnika da se suoče i pomire sa prošlošću Srbije.

(EURACTIV.rs)