Tokom proteklih meseci, Bern je tražio poboljšanje saradnje u oblasti odbrane sa svojim partnerima, u slučaju potrebe da zatraži njihovu pomoć kako bi se suočio sa napadom.
Švajcarska razmatra da li bi trebalo da se pridruži vojnim projektima EU koji se tiču sajber odbrane i vojne mobilnosti, dok se tradicionalno neutralna zemlja spremna da pojača saradnju u oblasti odbrane sa susednim zemljama.
Stalna strukturisana saradnja EU (PESCO) ima za cilj da produbi odbrambenu saradnju među državama članicama EU i udruži i podeli oskudne odbrambene resurse širom Unije. Za sada je aktivno 60 odbrambenih projekata.
„Od otvaranja PESCO projekata trećim zemljama, DDPS je kontinuirano pregledao listu projekata kako bi utvrdio moguće interese i doprinose", rekao je portparol švajcarskog ministarstva odbrane (DDPS) za EURACTIV. „Cilj je učešće u odabranim projektima saradnje", dodao je portparol ministarstva.
Tokom proteklih meseci, Bern je tražio poboljšanje saradnje u oblasti odbrane sa svojim partnerima, u slučaju potrebe da zatraži njihovu pomoć kako bi se suočio sa napadom.
Vojna mobilnost
Kada je u pitanju vojna mobilnost, „razmišljanja o njoj su još u ranoj fazi", saopštilo je ministarstvo.
Projekat ima za cilj da smanji birokratiju, razvije zajedničke standarde i identifikuje rute između članova projekta kako bi se smanjila kašnjenja i olakšalo kretanje trupa i opreme. Tokom proteklih godina, PESCO se pretvorio u vodeći projekat Evropske unije jer su mu se saveznici zemalja članica pridruživali jedan za drugim. Velika Britanija je najnovija zemlja van EU koja je odlučila da se pridruži projektu još na jesen, posle Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Norveške. Turska je takođe izrazila interesovanje, ali ostaje bez zelenog svetla svih zemalja članica EU, pošto se Kipar do sada protivio učešću Ankare.
Vojna mobilnost širom Evrope dobila je na značaju od početka ruske agresije na Ukrajinu, jer njeni partneri prenose svu vrstu odbrambene opreme preko EU ili sa druge strane Atlantika.
Evropska komisija je takođe u novembru rekonstruisala svoj prvobitni plan, predlažući da se produži i uzmu u obzir rute koje povezuju EU sa Moldavijom i Ukrajinom, kao i sa Zapadnim Balkanom, s obzirom na trenutne potrebe i predviđene buduće sukobe.
Na pitanje da li Švajcarska razmišlja o mogućnosti da dozvoli kretanje strane odbrambene opreme preko svoje teritorije, švajcarsko ministarstvo odbrane je odgovorilo da se sve opcije istražuju.
Sajber odbrana
Osim vojne mobilnosti, Bern takođe želi da sarađuje na sajber bezbednosti.
„Trenutno se posebno razmatra projekat iz oblasti sajber odbrane i predviđa se učešće u njemu", rekao je portparol ministarstva, čiji je cilj „unapređenje odbrambenih vežbi u slučaju sajber napada".
Cyber Ranges Federation (CRF) je projekat koji vodi Estonija i pokrenut je 2021. godine. Ostale članice su Bugarska, Estonija, Finska, Francuska, Italija, Letonija i Luksemburg. Ciljevi su mu vežbe sajber odbrane, razmena znanja, analiza rizika, obrazovanje, obuka i testiranje opreme.
Želju Berna da učestvuje u PESCO projektu sajber odbrane prvi je izvestio švajcarski medij Blick prošlog avgusta.
Onlajn prostor je postao sve izazovnija oblast u poslednjih nekoliko godina, sa onlajn napadima koji su upućeni bolnicama ili obaranju vladinih sajtova, na primer.
Sajber napadi su jedan od alata koji se koriste za „nadmetanje, zastrašivanje i prinudu", navodi EU u svojoj bezbednosnoj strategiji objavljenoj prošle godine, ističući da se „poslednjih godina klasična razlika između rata i mira smanjuje".
NATO je takođe proglasio sajber prostor kao domen u kojem se određeni nivo napada može definisati kao pretnja i može naterati članicu vojne alijanse da se pozove na klauzulu o kolektivnoj odbrani iz člana 5.
Put ka saradnji
„Ovo je ad hoc saradnja na konkretnim projektima koji su tematski u interesu obe strane i koji ne stvaraju kritične zavisnosti za neutralnost", rekao je portparol ministarstva za EURACTIV.
Prošle jeseni, Bern je objavio izveštaj u kojem je ažurirao svoju raniju strategiju, navodeći da želi da produbi saradnju sa EU i NATO-om kako bi se bolje pripremio da se zaštiti tokom svoje neutralnosti.
Budući da je neutralna zemlja, „Švajcarska želi da bude u stanju da se samostalno brani, ali to neće uvek biti moguće", rekao je portparol ministarstva.
„U zavisnosti od snage napadača i sredstava kojima raspolaže, Švajcarskoj bi bila potrebna podrška drugih država da bi se odbranila", rekli su.
S obzirom na pretnju koju predstavlja Rusija otkako je izvršila sveobuhvatni napad na Ukrajinu u februaru 2022. godine, „saradnja bezbednosne i odbrambene politike će biti intenzivirana, kako u okviru NATO-a, tako i u okviru EU", dodali su.
„Da bi ojačala svoju bezbednost usred Evrope, Švajcarska mora da bude deo ove saradnje", rekao je portparol ministarstva.
Da bi se to postiglo, moraju se preduzeti konkretni koraci, uključujući poboljšanje interoperabilnosti između oružanih snaga, što znači njihovu sposobnost da rade zajedno.
„Oružane snage moraju na vreme da se pripreme za međunarodnu saradnju. U tom cilju moraju se iskoristiti mogućnosti saradnje za unapređenje odbrambenih sposobnosti", zaključio je portparol ministarstva.
(EURACTIV.rs)