Evropska unija treba da se zalaže za uvođenje četvorodnevne radne nedelje, i to za sektore sa nedostatkom radne snage, rekao je komesar EU za zapošljavanje i socijalna prava, Nikolas Šmit.

„Otvoren sam za to“, dodao je on.

U vreme kada i Portugal kreće sa pilot projektom po ovom pitanju, komesar ističe da u EU „nema zajedničkog stava” o skraćenoj radnoj nedelji.

„Mislim da je to nešto što će se desiti na osnovu dogovora između socijalnih partnera“, ističe on.

Navodeći primer Nemačke, gde najveći sindikat traži napredak u primeni četvorodnevne nedelje i gde neke kompanije već predstavljaju ovo rešenje za zapošljavanje radnika, i to u sektoru transporta, Šmit dodaje da „pitanje smanjenja radnog vremena može biti način za privlačenje” zaposlenih.

„Pošto postoje poteškoće za određene sektore da privuku ljude, možda i oni moraju da postanu privlačniji“, rekao je on, ističući da je „ovo nešto o čemu pregovaraju socijalni partneri“.

Za EU „najveći problem nije toliko nezaposlenost“, već nedostatak radne snage. Zaista, „mnogi sektori očajnički traže zaposlene i ne mogu da ih nađu jer ljudi ne žele da rade tamo ili nemaju odgovarajuće veštine“, dodao je on.

„Na tržištu rada i dalje imamo velike neusklađenosti u veštinama“, situacija na koju EU mora da odgovori, dodao je komesar.

U Portugalu je, u okviru Agende za dostojanstveni rad, planiran pilot projekat za testiranje četvorodnevne nedelje dobrovoljno i bez gubitka prihoda.

U bilansu prve faze ovog pilot projekta, objavljenom u martu, saopšteno je da u drugoj fazi programa za sprovođenje četvorodnevne nedelje učestvuje 46 kompanija od ukupno 99 zainteresovanih.

Među glavnim razlozima zbog kojih kompanije nisu ušle u pripremnu fazu bili su globalni ekonomski izgledi, potreba za finansijskim ulaganjem, složenost njegove implementacije, dok su drugi registrovali da „to nije najbolje rešenje za probleme“ i da mere „neće biti sjajne“ u korporativnom kontekstu.

Većina od 46 firmi koje su  u projektu, ima do 10 radnika, dok pet zapošljava više od 1.000 ljudi.

Glavne oblasti koje su zastupljene u drugoj fazi projekta su konsultantske, naučne, tehničke i slične aktivnosti, sa skoro 40%, a zatim slede edukativne i informaciono-komunikacione aktivnosti – sa po oko 15%.

(EURACTIV.rs)