Energetika

DA LI NAS ČEKA OZBILJNO POSKUPLJENJE GORIVA? Stručnjaci zabrinuti zbog reforme tržišta, pominju dvostruko veće brojke

Autor Bojana Zimonjić Jelisavac

Veliko poskupljenje goriva je moguće ukoliko se ispostavi da procena zakonodavaca nije bila dobra, upozoravaju stručnjaci.

Izvor: EPA-EFE/Etienne Laurent

Rast cena fosilnih goriva kao što su gas za grejanje, benzin i dizel, mogao bi da se značajno ubrza od 2027. godine, upozoravaju stručnjaci koji krive zakonodavce za potpirivanje lažnih očekivanja. Institucije EU procenile su limit koji će ga diktirati na 45€, ali bi nova reforma tržišta ugljenika mogla značajno da poveća tu cenu,

Evropski parlament će glasati o reformi tog tržišta, oko koje su se EU institucije usaglasile u decembru prošle godine. Nacrt zakona predviđa drugi sistem trgovine emisijama za zgrade i putni saobraćaj, koji će biti aktiviran 2027. godine i povećaće cenu fosilnih goriva za grejanje i vožnju.

Ova mera biće ostvarena u trenutku kada se aktivira i Fond za socijalnu klimu od 87 milijardi evra, čiji je cilj da amortizuje uticaj mere na najsiromašnija domaćinstva. Kao što je u tržišnim sistemima uobičajeno, potražnja i snabdevanje diktiraće cenu.

Institucije EU žele da ograniče novu cenu ugljenika na maksimalnih 45€ po toni emisije ugljen-dioksida, što bi značilo porast cene fosilnih goriva od deset evrocenti za benzin, odnosno 12 za dizel. Ali stručnjaci upozoravaju da bi ova cena itekako mogla da bude premašena, jer mehanizam ublažavanja poskupljenja uključen u zakon nikako ne garantuje da cena neće biti viša.

"U suštini, sve je moguće kada pričamo o cenama. Ne možemo da tvrdimo da će cena 'probiti krov', ali baš zato što znamo tako malo o formiranju cene u novom sistemu, jednako je moguće da bude i izuzetno visoka, i izuzetno niska ", rekao je za EURACTIV Mihael Pale, stručnjak za tržišta ugljenika sa Instituta za istraživanje uticaja na klimu u Potsdamu.

Glavni pregovarač za reformu tržišta, Piter Lize iz centralno-desne grupe EPP, priznao je da limit od 45€ nije fiksni.

Izvor: EPA-EFE/KHALED ELFIQI

"Naravno, sporazum tri strane ne može apsolutno da garantuje da cena neće biti viša od tog ograničenja. Ali verovatnoća je relativno visoka, naročito za prve godine, uključujući i 2029. godinu. Evropska komisija predviđa u svojim kalkulacijama cenu od 45€", rekao je on.

Zakonodavci su, međutim, zvučali mnogo uverenije u detalje kada se dogovor pravio u decembru prošle godine. Tada je i sam Lize rekao da cena neće biti viša od 45€.

Francuski poslanik Paskal Kanfan, koji je u početku kritikovao reformu, tada je kazao da striktni postavljeni uslovi, "posebno uvođenje ograničenja cene najmanje do 2030. godine", čine meru politički prihvatljivom.

U neobavezujućem delu sporazuma se takođe pominje ograničenje, ali mehanizam ne može da ga garantuje.

"Paragraf sa jedne strane navodi stremljenje ka ceni koja bi umirila zabrinute strane. Istovremeno, ako se pogleda mehanizam koji bi to trebalo da isporuči, postoji značajan jaz između stremljenja i implementacije", kazao je on.

U praksi, cena iznad 45€ po toni ugljen-dioksida pokrenula bi dodatne ustupke iz takozvane rezerve stabilnosti, kako bi se snabdevanje uskladilo sa potražnjom.

Ali pošto bi se samo 20 miliona dodatnih sertifikata dozvolilo, a ukupna količina dozvoljenih emisija je oko 1,000 miliona tona CO2, ne bi došlo do odlučnog zaustavljanja rasta cena goriva ukoliko postoji pritisak, ocenio je direktor Centra za održivost iz berlinske škole Herti, Kristijan Flašsland.

Izvor: EPA-EFE/Wojtek Jargilo

"Stoga, maksimalna cena od 45€ ni na koji način nije zagarantovana. To je jedan od problema komunikacije, jer ćemo reći da ćemo nešto uraditi i ostvariti cilj fiksirane cene, ali to jednostavno neće upaliti, po mom mišljenju", rekao je on.

Kakve cene se mogu očekivati? Obojica stručnjaka kažu da je teško proceniti ali ne idu ispod 100€ u predviđanjima, što bi bilo više nego dvostruko u odnosu na prognozu reforme.

"Nijedan model ne predviđa cenu od 45€, verovatnije je da će biti od 100 do 300€", rekao je Flašsland.

U ekstremnim slučajevima, ukoliko se zemlje EU ne obavežu na dodatne mere već se oslone samo na cenu, dolazi se do opsega od 175 do 350€ po toni CO2, navodi Pale.

"To nije verovatan scenario, ali jeste prva procena gornje granice", dodao je on.

Lize navodi da su takve kalkukacije "nerazumljive", i da su zasnovane na lažnim pretpostavkama. Ipak, i on navodi da EU zemlje moraju da pripreme svoje građane za "život u svetu u kojem su fosilna goriva skupa i teško dostupna".

"Nije razumno, niti moguće odlučiti o apsolutno fiksiranoj ceni, jer bi nas to dovelo do traženja jednoglasnosti koja svakako ne bi bila dostignuta", rekao je on i dodao da bi to dodatno ugrozilo ostvarenje klimatskih ciljeva do 2030. godine.

(EURACTIV.rs)