EPS više nije javno preduzeće već akcionarsko društvo. Šta ova promena donosi korisnicima usluga a šta zaposelnima u EPS-u, za RTS je pojasnila Dubravka Đedović, ministarka energetike.
Ministarka kaže da u EPS-u više neće biti ograničavanja zarada i broja radnih mesta, a cilj je, prema njenim trvrdnjama, da se zadrži najkvaliteniji kadar. Promena pravne forme, kako kaže, doneće poboljšanje upravljanja preduzećima.
Ministarka energetike ocenjuje ovu promenu kao pozitivnu, kako za njene zaposlene, tako i za korisnike usluga.
"Postavljamo temelje kako da imamo uspešniji, efikasniji, profitabilniji EPS, koji će moći da iznese potrebne reforme u energetskom sektoru, promene i tranzicija koja nas čeka je važna sa aspekta privrede, da bude pokretač našeg privrednog razvoja", rekla je ministarka.
Ona smatra da je bitno da jedno preduzeće koje hoće uspešno da posluje, zna koje su njegove potrebe u pogledu zaposlenih.
Komentarišući zarade u EPS-u, za koje je poznato da su veće nego u drugim preduzećima, ministarka je rekla da je cilj zadržavanje najkvalitetnijeg kadra i povratak ljudi iz inostranstva
"Moramo da ih privučemo platama da ne bi odlazili iz EPS-a u privatne kompanije. Morate da zadržite radnika, jedan način je plata, drugi kako da napreduje, da li po zasluzi ili ne", rekla je Đedović.
Za prelazak u a. d. čekalo se od 2014. godine.
"U jednom momentu je prioritet finansiranja na nečemu, a energetska kriza je pokazala koliko je bitno da imamo jake kompanije u energetskom sektoru, da državne kompanije imaju snage da se izbore sa krizama kao što je bila prošle godine. Naravno da je država pomagala energetske kompanije, i države u Evropi su, ali da smo se ranije reformisali, spremniji bismo dočekali krizu", rekla je ministarka.
Kako je prioritet poboljšanje upravljanja preduzećima, ministarka ističe da je bitno da postoji jak nadzorni odbor koji će nadzirati rad rukovodstva. Tako će se sprovoditi ciljevi koje država stavi pred EPS.
"Jer država je vlasnik i namerava to da ostane, to su giganti naše privrede, a država ima interes, volju i i želju da ga zaštiti i unapredi", kazala je Đedovićeva.
Na pitanje da li će EPS biti dokapitalizovan, ministarka je rekla da to sada nije tema, ali da će država donositi odluke koje bude smatrala najboljim.
Ona navodi i da je najnormalnije da kompanije koje dobro posluju izađu na tržište kapitala, ali da EPS zasad ne može jer nema kapacitet da to uradi.
Na pitanje koja je vrednost imovine EPS-a, budući da revizorske kuće navode jedne podatke a EPS druge, Đedović kaže da veruje da su revizorske kuće savesno radile svoj posao.
"Cilj je da imamo što veću vrednost, niko je neće umanjiti, revizorske kuće jesu radile savesno posao. Da su naši energetski kapaciteti stari i datiraju od pre 20, 30, 50 godina je fakat, da treba da ih obnavljamo, I to je ono što treba da bude fokus EPS-a", navodi ministarka energetike.
Na pitanje ima li podršku da u reformi EPS-a ide do kraja, Đedovićeva je potvrdila da je cela država stala iza toga.
Govoreći o budućnosti elektroenergetike, Đedovićeva je oijasnila da se razmišlja o tranziciji ka čistijim izvorima energije.
"Ugalj je naš bazni energent trenutno, ali imamo i velike hidropotencijale, razmatramo kako više da ih iskoristimo i što brže sagradimo nove hidrokapacitete", rekla je ministarka dodajući da treba što više da se oslanjamo na gas.
Po pitanju nuklearne energije, Đedović ističe da nedostaje obrazovni kadar za gradnju nuklearki jer se "godinama nismo time bavili".
Postoje ideje da se kroz parterske odnose sa drugim zemljama koje imaju nuklerake, dođe do bazne energije i da se nekom vrstom razmene obezbedi tranzicija ka čistoj energiji.
(EURACTIV.rs)