Evropa nije postigla dovoljan napredak u sklapanju dugoročnih ugovora za tečni prirodni gas (LNG) kao alternativu za snabdevanje ruskim gasovodima, što bi moglo uticati na cenu sledeće zime.
Kupovina LNG-a pomogla je bloku da prebrodi prvu zimu ukrajinskog sukoba, pri čemu je Evropa uvezla 121 milion tona goriva 2022. godine, što je povećanje od 60% u odnosu na 2021.
To je, međutim, imalo svoju cenu. Evropa je kupovala uglavnom na spot tržištu, gde su cene mnogo veće od onih o kojima se pregovara u okviru dugoročnih poslova koje favorizuju iskusni kupci poput Kine. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, troškovi njenog uvoza LNG-a su se više nego utrostručili u 2022. na oko 190 milijardi dolara.
Analitičari procenjuju da je Evropa činila više od trećine globalnog spot tržišta u 2022. Takva izloženost bi ove godine mogla da dostigne više od 50% ako se ne potpišu dugoročni ugovori.
Evropski klimatski ciljevi su smanjenje neto emisije za najmanje 55% do 2030. godine i da dostigne neto nulu do 2050. Godine. To znači da se njeni kupci LNG-a bore da se obavežu na vremenske okvire koji su neophodni za jeftinije zaključavanje LNG-a prema ugovoru.
Morten Friš, stariji partner u Morten Friš konsaltingu, rekao je da je Evropi potrebno oko 70-75% svojih snabdevanja LNG-om u skladu sa dugoročnim ugovorima o prodaji i kupovini (SPA).
„Međutim, pošto je zeleni lobi u Evropi uspeo pogrešno da ubedi političare da vodonik u velikoj meri može da zameni prirodni gas kao nosilac energije do 2030. godine, Evropa se oslanja na spot i kratkoročne kupovine tečnog gasa“, dodao je on.
Jedan od viših izvora sa strane ponude je izvestio o „nepovezanosti“ tokom pregovora sa evropskim kompanijama između njihovih potreba i poruka koje dobijaju od svojih vlada o klimi.
„Neki kupci se muče iznutra. Pitaju se da li postoji brzo zaustavljanje u 2030? Postoji li net-nula do 2040?" rekao je.
„To im otežava da se obavežu na srednjoročne i dugoročne poslove, a potencijalno ih ostavlja izloženima spot tržištu u budućnosti.
Sigurnost snabdevanja
Azija je nastavila da napreduje u trci za ograničenim globalnim snabdevanjem LNG-om ove godine pre nego što novi tokovi dođu na tržište 2025. i kasnije.
„Njihova sklonost ka sigurnosti snabdevanja omogućila im je da nastave sa podrškom novih projekata, dok su evropski kupci zabrinuti da će se obavezati snabdevanjem na početku svojih neto nultih ciljeva“, rekao je Feliks But, šef LNG-a u kompaniji za energetsku obaveštajnu delatnost Vorteka .
Iako je gas fosilno gorivo, proizvodi manje emisije ugljen-dioksida od uglja, tako da ga neke države EU vide kao privremenu alternativu za zamenu prljavijih goriva.
Generalni direktor Eurasia Group za energiju, klimu i održivost, Raad Alkadiri, rekao je da Evropa neće moći da zaključa LNG kao zamenu za ruski gas sve dok ga EU posmatra kao tranziciono gorivo, jer proizvođači žele zagarantovano tržište u Evropi preko nekoliko narednih decenija.
Spot cene LNG-a pale su za više od 82% otkako su dostigle rekordnih 70,50 dolara za milion britanskih termalnih jedinica (mmBtu) 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Očekuje se da će one ponovo porasti, sa vrelim letom koje bi moglo da smanji nivoe hidroelektrane, hladnom zimom 2023-2024 i oživljavanjem kineske potražnje LNG-a, što se smatra među faktorima rizika za cenu.
„Kompanije iz EU bi morale prvo da reaguju potpisivanjem serije velikih dugoročnih SPA-ova zasnovanih na kineskom modelu, kako bi se zaštitile od bilo kakvih uspona i padova turbulentnog globalnog LNG tržišta“, rekao je Viktor Tenev, LNG poslovni konsultant u savetodavnom ROITI doo.
„Ako ne bi zaštitili svoju nezavidnu prirodnu kratku poziciju, EU bi ponovo bila izložena štetno skupom spot tržištu.
Prelaz
Glavni proizvođači i trgovci LNG-a, uključujući Katar Energi, Shell, Chevron i Conoco Phillips, poslednjih meseci su vodili razgovore u evropskim prestonicama o obezbeđivanju ugovora o LNG-u.
Pregovori kompanije Katar Energi sa nemačkom vladom i vrhunskim energetskim kompanijama kao što je RVE udarili su u zid zbog neslaganja oko dužine ugovora, kažu izvori kompanije i industrije.
Dok Katar obično nastoji da potpiše ugovore na najmanje 25 godina, Nemačka je tražila rok od 10 do 15 godina zbog svoje obaveze da smanji emisije gasova staklene bašte, rekli su izvori.
„Ako uzimate gas sa mesta isporuke u Nemačkoj, ne možete ići dalje od 2043. godine, jer gas neće biti dozvoljen u Nemačkoj posle 2043. godine“, prema izvoru iz nemačke industrije.
Da bi rešio to pitanje, Katar je ponudio Nemačkoj kratkoročne ugovore od 15 godina sa velikom premijom u odnosu na dugoročni ugovor.
Shell nudi ugovore o snabdijevanju sa „klauzulama o prekidu” kako bi se omogućile promene roka i odredišta, tokom trajanja ugovora o snabdevanju, kao što je granica od tri, pet ili 10 godina.
(EURACTIV.rs)