ŠTA DONOSI REFORMA DIREKTIVE EU O "ZELENIM" ZGRADAMA: Detaljan plan za unapređenje energetske efikasnosti

Kijaran Kaf je irski arhitekta i "zeleni" zakonodavac EU iz Irske. On je glavni pregovarač parlamenta o reformi Direktive EU o energetskim performansama zgrada.

Posle višemesečnih pregovora sa drugim političkim partijama u Evropskom parlamentu, uspeli ste da ih ujedinite iza svog pristupa. Šta je sledeće?

Ovo je početak putovanja. A putovanje se završava 2050. godine. Ogromna većina evropskih zgrada postiže energetsku ocenu A. Ovo je maraton, a ne sprint. Na primer, mi kažemo da će stambene zgrade morati da dođu do energetske ocene D do 2033. I znamo da se zgrade možda renoviraju svakih 15 do 20 godina. Tako da verovatno ne radimo sve odjednom.

Ali ovo je putovanje koje će trajati 25 do 30 godina. I mislim da će to biti ogromna prilika za kompanije da generišu mnogo radnih mesta i mnogo profita od nabavke proizvoda i obezbeđivanja radne snage koja će to isporučiti.

Šta će to značiti za velike zgrade kao što su fudbalski stadioni?

Fudbalski stadioni ili slično nisu u delokrugu direktive, osim ako nisu pokriveni i zagrejani ili hlađeni.

I vikendice ne podležu zahtevima direktive, jer su uglavnom zauzete tokom kraćeg perioda u godini. Ostala izuzeća bi se odnosila na veoma male kuće ispod 50 kvadratnih metara, zakonom zaštićene objekte kulturne baštine ili lokalnim planovima određene zemlje.

Kako će nova direktiva naredne godine uticati na veće zgrade?

Preporučio bih im da izvrše reviziju njihove potrošnje energije. I prilično često, rezultati su veoma mali u odnosu na ono što se može postići.

Kako bi to izgledalo za, recimo, fudbalske stadione?

Direktiva se ne odnosi na spoljašnjost stadiona. Ako postoje klupske prostorije ili kancelarije, morali bismo da proverimo nivo popunjenosti, da li je to privremeno ili stalno. Ali uvek postoje mere koje se mogu preduzeti sa bilo kojom zgradom, u nekim slučajevima sa veoma visokim stopama povrata.

U Dablinu smo pogledali naše bazene i videli tehnologije koje su imale jednogodišnju stopu povrata, one su prosipale energiju kroz prozore, kroz svoje sisteme za grejanje. I uspeli smo da postignemo mnogo.
Sa mojim iskustvom kao arhitekte, rekao bih da uvek postoji nešto što možete da uradite relativno brzo i po relativno niskoj ceni da biste ostvarili značajnu uštedu energije.

Dakle, prva nadogradnja energetskih performansi zgrade može doći relativno lako?

Želimo samo da ih dovedemo do ocene E kao prvi korak, tako da da.

Ali krajnji cilj je mnogo veći od toga, kako će se to sprovesti?

To će zavisiti od zemalja članica i njihovog nacionalnog plana renoviranja zgrada. Dakle, veza između direktive visokog nivoa na evropskom nivou i zemlje članice je nacionalni plan renoviranja zgrada. Ovi planovi će izneti detalje o tome šta se dešava dok se krećemo kroz 2030-e i dalje.

Moguće je da će u nekoj zemlji članici reći da sportske stadione treba izuzeti ili staviti u neku drugu kategoriju. Ali mislim da će to biti vrlo praktični dokumenti koji će odražavati realnost svih građevina u toj zemlji. Kao i uvek, ove planove mora dostaviti i potpisati Evropska komisija, tako da verovatno postoji neko u maloj kancelariji u Berlejmontu (sedištu Evropske komisije) koji se sprema da primi 27 planova za nekoliko godina.

Sve ovo može biti izazov iz mnogo razloga. Mislite li da se to može sprovesti?

Mislim da su fleksibilnost i pravičnost ključne reči kada je u pitanju implementacija. I mislim da možemo provesti ceo dan razvijajući određene tipove zgrada koje bi mogle biti izazovne ili problematične. Ali na kraju, govorimo o većini zgrada iz 20. veka koje su energetski neefikasne i koje je relativno lako poboljšati.

Nekada će to biti prozori, nekada krovovi, češće će to biti sistem grejanja koji će verovatno morati da se menja svakih 20 godina. Mislim da će prvi korak na ovom putovanju biti lak. Možda će postati teže kako decenije prolaze, ali mislim da dolaze nove tehnologije i novi materijali koji će ovo olakšati dok idemo ka cilju.

Šta možemo očekivati u nastavku?

Vidimo pomak ka modularnoj (ili prefabrikovanoj) konstrukciji i rešenjima koja tek treba da postanu široko rasprostranjena, ali odražavaju moguće povećanje produktivnosti.

Bio sam u Kopenhagenu pre nekoliko godina. Impresionirali su me njihovi modularni sistemi za novu izgradnju. I u Holandiji uvode modularna rešenja za izolaciju za postojeće zgrade.

Mislim da će ovo biti prava oblast rasta za mala i srednja preduzeća da im se ponude rešenja koja se odnose na određenu kategoriju ili tipologiju zgrada. Takođe, u okviru direktive, naglasili smo važnost čitavog susedstva.

Zašto?

Zato što ako odete u Varšavu ili Dablin, naći ćete određenu vrstu zgrade koja se ponavlja. A ako energetski rešimo jednu od tih zgrada, bilo bi mnogo lakše da napravimo rešenje koje funkcioniše za 100 ili 1000 takvih sličnih zgrada.

Počećete intenzivne pregovore sa zemljama EU, od kojih se mnoge žestoko protive Vašem pristupu. Koje su Vaše crvene linije u pregovorima?

Putanja ka dekarbonizaciji evropskog građevinarstva. Znam da je to veoma široko. Ali na kraju, ova direktiva ima za cilj da je uskladi sa paketom Fit for 55 kako bi se postigli naši ciljevi dekarbonizacije. Druga crvena linija je da se obezbedi pravičnost. Mislim da je sistem socijalne zaštite koji imamo u ovom dokumentu veoma važan.

Želimo da ove zime pomognemo ljudima sa nižim primanjima koji su pod velikim rizikom, a ova zima je fantastičan primer zašto to moramo da uradimo.

(EURACTIV.rs)