Na londonskom je tržištu cena barela prošle nedelje pala 1.05 posto, na 80.60 dolara, na američkom je pojeftinio 1.65 posto, na 75.90 dolara. Pad cena četvrtu nedelju zaredom, na najniži nivo zbog čega trgovci strahuju
Na svetskim tržištima su cene nafte pale i prošle nedelje, četvrte zaredom, jer trgovce zabrinjava slabost potražnje u najvećim svetskim ekonomijama. Dugoročne prognoze prethodnih nedelja najavljivali su nestabilnost na ovom polju, ali i mogući vrtoglavi skok cena, a sukobi na Bliskom istoku označeni su kao jedan od glavnih faktora.
Na londonskom je tržištu cena barela prošle nedelje pala 1.05 posto, na 80.60 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 1.65 posto, na 75.90 dolara. Pad cena četvrtu nedelju zaredom, pri čemu su u jednom trenutku zaronile na najniže nivoe u četiri meseca, posledica je strahovanja trgovaca od slabljenja potražnje.
Na to su ukazali podaci o rastu zaliha u SAD u prethodnoj nedelji za 3.6 miliona barela, daleko više nego što su analitičari očekivali. Proizvodnja se pak zadržala na rekordnih 13.2 miliona barela dnevno.
"Pad cena sirove nafte u suprotnosti je s procenama Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEC-a) i Međunarodne agencije za energiju (IEA) koje su prognozirale tesno snabdevanje u četvrtom tromesečju", istaknuo je Tamas Varga iz PVM-a i dodao da investitori "jednostavno ne veruju procenama o rastu potražnje u četvrtom kvartalu".
Prema poslednjim podacima, rast kineske ekonomije, najvećeg svetskog uvoznika nafte, u poslednje se vreme ubrzao, ali analitičari predviđaju posustajanje prerade u rafinerijama zbog slabije potražnje za gorivom i nižih rafinerijskih marži.
Procenjuje se da je ciklus zaoštravanja monetarne politike u zapadnim zemljama završen, s obzirom na popuštanje inflacije, što bi trebalo pozitivno uticati na tržište nafte. Cene padaju jer se očekuje dalje usporavanje rasta ekonomije što će oslabiti i potražnju za "crnim zlatom".
"Cene nafte trenutno padaju, uprkos naizgled povoljnom okruženju, što navodi na zaključak da investitori jednostavno ne veruju procenama o rastu potražnje u četvrtom kvartalu", kaže Varga.
Cene nafte može podržati samo smanjenje ponude
Pad cena na nedeljnom nivou bio bi i veći da u petak nisu skočile oko 4 posto, što je uglavnom bila posledica korekcije nakon oštrog pada prethodnih dana. Podršku cenama nafte pružila je i odluka SAD-a o sankcijama novom skupu brodara i vlasnika brodova zbog prevoza ruske nafte po cenama iznad limita koji je odredila G7.
Kako se zbog slabosti ekonomije ne očekuje jačanje potražnje, cene nafte, kažu analitičari, može podržati samo smanjenje ponude, odnosno proizvodnje najvećih svetskih proizvođača - Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC).
Nakon prošlonedeljnog pada na londonskom je tržištu cena barela sada u minusu u odnosu na početak godine oko 6, a na američkom tržištu oko 5.5 posto.
Konflikt na Bliskom istoku preti da poremeti snabdevanje
Konflikt na Bliskom istoku preti da poremeti snabdevanje naftom i posledično naškodi globalnom ekonomskom rastu 2024. godine, upozorio je Fitč Ratings. Agencija je u izveštaju iznela potencijalni scenario sa višim cenama nafte od očekivanih, za koji se očekuje da će sledeće godine obuzdati rast svetskog BDP-a za 0,4 procentna poena.
Šok cena nafte vezan za bliskoistočni sukob mogao bi da bude praćen strožim finansijskim uslovima, nižim poverenjem u poslovanje i potrošače, kao i korekcijama na finansijskim tržištima.
Prethodne prognoze Fiča sugerisale su da će nafta u proseku biti 75 dolara po barelu 2024. i 70 dolara 2025. Međutim, sukob na Bliskom istoku je sve to promenio. „Naš scenario pretpostavlja da, zbog ograničenja u snabdevanju, cene nafte u proseku 120 dolara po barelu u 2024. i 100 dolara po barelu 2025. godine“, dodaje se.
"Više cene nafte bi usporile rast BDP-a u skoro svim Fič 20 (ekonomijama koje predviđa), iako bi se uticaj u velikoj meri nestao 2025. godine", napisao je Fič, napominjući da bi rast u SAD, evrozoni i Japanu opao za 0,5 procentnih poena u 2024.
Takođe je pretpostavljeno da će najveći uticaji među glavnim tržištima u razvoju biti u Južnoj Africi i Turskoj.
"Rusija i u manjoj meri Brazil bi imali pozitivan uticaj zbog važne uloge proizvodnje nafte u ovim ekonomijama", navodi se u izveštaju.
Više cene nafte dovele bi do viših stopa inflacije od očekivanih u 2024. godini, nakon čega bi usledile korekcije 2025. godine, navodi agencija za rejting. Uticaj inflacije bi bio kratkotrajan i delimično nadoknađen stopama inflacije nižim od predviđenih u 2025.
(EURACTIV.rs)