Ruska vlada saopštila je da je u velikoj meri poništila zabranu izvoza dizela uvedenu pre samo dve nedelje u pokušaju da stabilizuje domaće cene goriva.
Kremlj je u saopštenju naveo da je ukinuo zabranu rafinerijama nafte da šalju dizel dizel cevovodima u luke za otpremu na međunarodna tržišta, pod uslovom da obezbede da se najmanje 50 odsto njihove proizvodnje proda u Rusiji.
Većina ruskog izvoza dizela se transportuje na ovaj način, prema podacima kompanije Vortexa, a manji deo se isporučuje železnicom u luke na Crnom moru.
Rusija — najveći svetski izvoznik dizela — uvela je ograničenja 21. septembra. One su se odnosile i na izvoz benzina iz zemlje, koji je mnogo manji po obimu. U saopštenju Kremlja od petka se ne pominje nastavak izvoza benzina.
Uprkos tome što je Evropska unija ranije ove godine uvela sopstvenu zabranu uvoza dizela iz Rusije, vesti o ograničenjima prošlog meseca izazvale su skok veleprodajnih cena goriva u regionu. To je zato što je bloku potreban stalan protok moskovskog dizela na globalna tržišta da bi cene bile stabilne.
Veleprodajne cene u Evropi pale su čak 3,6 odsto u petak ujutro na 837 dolara po metričkoj toni nakon saopštenja Kremlja, ali su te gubitke nadoknadili kasnije tokom dana.
Dizel - radni konj
Dizel je ekonomski "radni konj" Evrope, koji pokreće većinu kombija i kamiona koji prevoze robu i sirovine širom kontinenta, kao i ključno gorivo za grejanje u nekim zemljama.
Prema kompanija Vortexa, Moskva je do sada ove godine činila preko 13 odsto globalne ponude dizela. Nakon zabrane uvoza u EU, Rusija je preusmerila dizel gorivo za Evropu u zemlje poput Turske i Brazila.
Rusija se oslanja na prihode od svog izvoza energije, uključujući ogromne količine sirove nafte, za veliki deo svog federalnog budžeta.
Cene nafte tipa Brent, što je globalni standard, porasle su za 34 odsto od kraja juna do kraja septembra — uglavnom zbog smanjenja proizvodnje od strane Saudijske Arabije i Rusije — ali su od tada naglo pale jer trgovci očekuju pad globalne tražnje.
Cena barela brenta je na putu da padne za skoro 12 odsto od prošlog petka. To bi bio njegov najoštriji nedeljni pad od marta.
Pad cena nafte izvršio je pritisak na rusku rublju, koja je u petak pala za čak 2 odsto da bi trgovala iznad 100 za američki dolar, pre nego što je preokrenula većinu tih gubitaka kasnije tokom dana. Slabija rublja znači da će Rusija verovatno plaćati više za svoj uvoz, što će rezultirati višim cenama za potrošače i preduzeća.
(EURACTIV.rs)