Prognoze ukazuju da će cena sirove nafte do kraja godine dostići i 100 dolara. Međutim, ako nastavi da raste ovim tempom, sa tom cenom mogli bismo se suočiti i ranije, tvrde stručnjaci.

Od avgusta naftne berze ne miruju, cena barela konstantno raste i dostila je najviši nivo od početka godine - premašuje i 95 dolara. Zabrinjava što su zemlje izvoznice, članice OPEK-a, odluku o dodatnom smanjenju proizvodnje produžile do kraja godine, a Rusija, pored još manjih isporuka, njavljuje i zabranu izvoza derivata.

"Jako su zanimljivi komentari svetskih zvaničnika koji optužuju OPEK da je kartel koji zloupotrebljava to jer tržište nije slobodno. Često je Amerika tražila da pojeftine derivati zbog njihovih izbora, koji se približavaju. Sa druge strane, Zapad je uveo sankcije Rusiji, neće da kupuje rusku naftu, ograničio je cenu ruske nafte i Rusija uzvraća na to smanjenjem isporuke. Ako je veća tražnja, ona će drugim kupcima moći skuplje da proda svoju robu", objašnjava Putniković.

Najnoviji izveštaji pokazuju da su zalihe nafte u nekim delovima sveta značjno opale, iako je porasla globalna potražnja. Međunarodna agecija za energiju upozorava na nestabilnost snabdevanja zbog manjih isporuka OPEK-a i Rusije.

Putniković ističe da je od sredine leta, kada su krenule prognoze da će nafta biti sve skuplja, krenula i priča da članice OPEK-a treba da budu prijateljski naklonjene prema kupcima i da povećaju isporuke kako bi nafta pojeftinila.

"Međutim, Saudijska Arabija ima velike troškove, a to je država koja pokušava da napravi otklon od fosilnih goriva. Dosta ulažu u nove tehnologije i obnovljive izvore energije. Tamo je standard građana zahvaljujući nafti visok, njihova najveća naftna kompanija ima obaveze prema akcionarima i oni smanjenjem isporuke pokušavaju da nadomeste profit koji je bio ugrožen cenom nafte koja je ranije bila na tržištu", ističe Putnikovićeva.

Posledice poskupljenja vidimo i na pumpama u Srbiji, gde svake sedmice raste cena derivata, a cena nafte utiče i na cenu gasa. Putniković ističe da cena u Evropi utiče na cenu u Srbiji i napominje da u Evropi traje tiha nestašica dizel goriva.

"Konstantni je manjak dizela. Evropa sada uvozi naftne derivate iz Indije i drugih zemalja iz Azije, a ne iz Rusije, što utiče na tržište", naglašava ona i dodaje da je država donela odluku da poveća akcize, što je takođe uticalo na cenu.

Što se tiče gasa, on prati cenu nafte, koliko god se pričalo da se cena gasa formira na berzama, navela je Putniković.

"Ovih dana je cena za jedan megavat prirodnog gasa na berzi u Evropi oko 35 evra. Međutim, i tu ima raznih potresa. Počeo je štrajk radnika u Australiji koja je jedan od najvećih izvoznika tečnog gasa. Ako Azija ne dobije dovoljno gasa iz Australije, ona će pokušati da ga kupi na drugoj strani. Biće konkurencija među kupcima i to može da utiče, sa približavanjem zime, na neka nova poskupljenja", kazala je ona.

Prema njenim rečima, Srbija ima puna skladišta u Banatskom Dvoru i zakupljene kapacitete u Mađarskoj.

"Što se gasa kod nas tiče, postoji jedna latentna opasnost da nekome padne na pamet i da uspe da sprovede u delo ono što su uradili sa Severnim tokom. Početkom ove godine je Rusija upozoravala da bi moglo tako nešto da se desi", upozorava ona ističući da je trenutno najveći izazov da se što više obezbedi nacionalna sigurnost po pitanju energenata.

"EPS je stao na zdrave noge, najavljuje se otvaranje novih kapaciteta. Rezerve uglja za narednu zimu su dobre. Više se ne priča o tome da EPS zavisi od uvoznog uglja", dodaje Putniković.

Što se nafte i derivata tiče, kaže da se rezerve popunjavaju i da nema opasnosti ako dođe do prekida u snabdevanju:

"Tranzit sirove nafte kroz Jadranski naftovod teče normalo. Ono što se uvozi derivata, to uglavnom ide baržama ili vozom, tako da nema opasnosti".

Kako je navela, narednog meseca bi trebalo da počnu probe na gasovodu između Srbije i Bugarske, što daje mogućnost transportovanja gasa ka Srbiji iz Grčke, iako još uvek nije završen gasni terminal kraj Soluna.

"Pregovara se za gas i sa Azerbejdžanom, najavljuju se povećanja kapaciteta i u njihovim ležištima i povećanje kapaciteta nekih gasovoda. Grade se neki novi LNG terminali, i Crna Gora tako nešto najavljuje. Radi se o tome da pravimo diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja, ne samo kod gasa nego i kod drugih energenata", zaključila je Putniković.

(EURACTIV.rs)