Politička stabilnost u Bugarskoj ugrožena je krizom tržišta goriva jer vladajuća koalicija želi da smanji zavisnost od ruske nafte, što bi značilo sukob sa ruskom privatnom kompanijom Lukoil.

Iako je jasno da Bugarska ide ka okončanju ruskog monopolnog uticaja u naftnom sektoru, čini se da koristi svoje rukovanje ruskim izvorima energije kao argument da bude prihvaćena u Šengen i evrozonu.

"Još ništa nije odlučeno. O tome će se razgovarati", prokomentarisao je za EURACTIV član vladajuće većine koji je tražio da ostane anoniman.

Izvori EURACTIV-a kažu da se premijer Nikolaj Denkov protivi "grubom igranju” sa Lukoilom, što bi moglo da uključi čak i nacionalizaciju najveće rafinerije na Balkanu i insistira da rafinerija nastavi da radi sa zagarantovanim zalihama i da cene goriva ne rastu značajno.

Vlada predlaže da Bugarska nastavi da radi sa ruskom naftom do proleća 2024. godine, dok parlamentarna većina insistira da se taj period skrati do kraja 2023. godine.

Drugi problem je što figure iz senke u bugarskoj politici i naftnom sektoru mogu takođe da pokušaju da preuzmu kontrolu nad rafinerijom iza kulisa.

Najrealnija opcija je da Bugarska ubedi Lukoil da je prodaja rafinerije stranom investitoru najbolje rešenje. Prema izvorima EURACTIV-a, jedina realna opcija je američki investitor jer sve velike evropske kompanije imaju interese u Rusiji i ne žele da se mešaju.

Izvor: Shutterstock

Najveći problem

Budućnost rafinerije Lukoil u Burgasu jedno je od najvećih pitanja za trenutnu krhku bugarsku proevropsku koaliciju, koja je previše ranjiva na hibridni ruski uticaj i dezinformacije na društvenim mrežama. Budući pogrešni koraci protiv Lukoila dovešće do veće inflacije, što će dovesti do veoma visokog rizika da vladu iskoriste kao žrtveno jagnje od strane onih koji je sada podržavaju.

U tajnom izveštaju dostavljenom Savetu bezbednosti vlade koji je EURACTIV.com imao prilike da vidi, kontraobaveštajna agencija (SANS) predviđa da će, ako se odustane od derogacije koju je Bugarska dobila za uvoz ruske sirove nafte morskim putem, cene goriva porasti najmanje za 0,10 do 0,15 evra po litru.

U septembru, kada počinje jesenja sednica parlamenta, poslanici će raspravljati o ukidanju derogacije koju su predložili ozbiljna skupštinska većina GERB-a bivšeg premijera Bojka Borisova, koalicije Nastavljamo promene-Demokratska Bugarska i DPS-a.

Samo Bugarska ima dozvolu iz Brisela za uvoz ruske sirove naftemorskim putem, koja će funkcionisati do kraja 2024. godine.

Lukoil nije predstavio vladi plan za diversifikaciju snabdevanja u preostalih godinu i po dana, pa će od 1. januara 2025. rafinerija početi da radi samo sa naftom koja nema rusko poreklo. U međuvremenu, vlada je raskinula 35-godišnju koncesiju jedine naftne luke u zemlji Rosenet, koju je preuzeo Lukoil.

Cene će rasti

Izveštaj SANS-a uzbunio je nadležne. Vlada i specijalne službe razgovarale su o mogućim efektima ako se derogacija prevremeno prekine. Prognoze su da će rezultat biti poskupljenje goriva za najmanje 20 do 25 centi po litru.

EURACTIV saznaje da se u izveštaju pominje i zajam od skoro 800 miliona dolara koji je Litasco odobrio svojoj podružnici Lukoil Neftochim Burgas. Većina je otplaćena, ali u slučaju prestanka odricanja, na primer, poverilac bi mogao da proglasi preostalih 300 miliona dolara kao neplaćeno i rafinerija bi bankrotirala. Njegovo eventualno ukidanje izazvaće potrese na tržištu goriva u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, na primer.

Izvor: [EPA-EFE/ROB ENGELAAR

Ako se, iz ovog ili onog razloga, rafinerija ugasi, moraće da se osloni na lokalne trgovce da uvoze goriva, za šta je potrebno vreme.

Podaci iz juna pokazuju da Bugarska ima rezerve goriva za dva meseca.

Kao odgovor na na pitanja koje je EURACTIV postavio, bugarsko Ministarstvo ekonomije i industrije nije dalo konkretan odgovor kakav je akcioni plan ako dođe do naftne krize.

(EURACTIV.rs)