Skuplje gorivo, duvan, alkohol i kafa - to je ono što građane čeka. Ova odluka je zvanično na snagu stupila prvog oktobra, a pravi efekti će se tek osetiti. EURACTIV zato istražuje šta će za građane značiti novo poskupljenje.

Kako objašnjava pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić za EURACTIV, samo se akciza povećava za osam odsto, a struktura cene ovih proizvoda, posebno goriva, igra ključnu ulogu.

"Biće povećanje od osam odsto. Kad pogledate tu strukturu cene goriva, jedan deo se odnosi na nabavnu cenu goriva, onda se na to dodaje akciza i taj deo akcize se povećava za osam odsto. To ne znači nužno da će na pumpama gorivo poskupeti za toliko", objašnjava naš sagovornik.

Ipak, ovo će, kako kaže, biti definitivno dodatni trošak za budžete, ne samo stanovništva, već i kompanija.

"Gorivo je po mnogim aspektima esencijalno dobro i mora da se kupuje kako bi ljudi mogli da funkcionišu. Sa te strane će akcize povećati troškove što će uticati na manje mogućnosti da se na drugoj strani odvija potrošnja".

Izvor: EPA-EFE/KHALED ELFIQI

Stanić ističe i činjenicu da je promet na benzinskim stanicama počeo da opada zbog toga što cene goriva rastu po dva osnova.

"Prvo je što imate na međunarodnom planu porast cena sirove nafte, a opet s druge strane imate porast akciza. Sve to dovodi do toga da imamo cenu koja je najviša u regionu i samim tim imate dodatni pad kupovne moći stanovništva", naglašava naš sagovornik.

Zašto baš sada?

Na pitanje zašto je država baš sada, u moru drugih poskupljenja mimo akciza, odlučila da poveća cene ova četiri proizvoda, Stanić iz PKS naglašava da bi to moglo da ima veze sa opterećenošću budžeta Republike Srbije.

"Budžet Republike je ograničen i on je pod pritiskom porasta kamatnih stopa za otplatu kredita koje dužava duguje zbog javnog duga. S druge strane imate pritisak koji najviše pogađa siromašne i naravno treba sad obezbediti povećanje penzija i te jednokratne transfere stanovništvu u smislu davanja pomoći. Sve to se primenjuje kako bi se najsiromašniji deo stanovništva rasteretio. Uz sve to bilo je potrebno naći dodatne prihode. Neko je ukalkulisao da je bolje povećati akcize da bi se ta sredstva za ove stvari oslobodila i po meni to je glavni razlog zašto se išlo na povećanje akciza".

Kako dodaje naš sagovornik, vlast želi da postigne rezultat u kratkom roku i kako ocenjuje, to ima smisla.

"Međutim, ako govorimo o drugim proizvodima kao što su kafa, alkohol, duvan, koji su takođe predmet akciza, to nije esencijalno dobro, može se i bez toga živeti. Onda se smatra da će biti manja pobuna ako se na te proizvode povećaju porezi".

S druge strane, smatra Stanić, treba imati u vidu da i to država što daje i što povećava zarade je upravo da bi smanjila taj pad kupovne moći koji je očigledan, posebno kod penzionera.

"Mi znamo da veliki broj njih ima penziciju do 30, 35.000, a veoma je teško živeti u doba ove inflacije s tim. Samim tim, to je jednostavno deo socijalne politike države, da se taj deo stanovništva zaštiti. U dugom roku, naravno da to predstavlja problem, zato je jako bitno koliko će ova kriza trajati".

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

U vezi s tim, postavlja se pitanje da li sa povećanjem akciza, odnosno sa najavljenim povećanjem penzija i plata, ima veze i to što je u pitanju izborna godina.

"Mislim da je to realno da se u kratkom roku prihodi bužeta budu povećani po tom osnovu", zaključuje naš sagovornik.

Negativni efekti visokih državnih dažbina

Kako za EURACTIV govori Tomislav Mićović, generalni sekretar, Udruženja naftnih kompanija Srbije, treba uzeti u obzir negativne efekte visokih državnih dažbina.

"Ono na šta smo u više navrata prethodnih godina upozoravali je da treba uzeti u obzir i negativne efekte visokih državnih dažbina na ukupan promet derivata nafte, pa samim tim i na nivo budžetskih prihoda. Što je veća razlika u odnosu na cene goriva u okruženju povećava se udeo goriva koji se troši u Srbiji a kupuje u susednim zemljama", priča Mićović.

Kako dodaje, izmena Zakona o akcizama nije samo donela nove više akcize.

"Povećana je i refakcija akcize za transportere, tako da se ovo povećanje u finalu neće odraziti na trošak koji za gorivo imaju pravna lica koja se bave prevozom robe i putnika. Takođe i poljoprivredna gazdinstva će za gorivo kupljeno od 1. januara 2024. godine moći da ostvare povrat akcize od 50 din/l dizela koji je iskorišćen za poljoprivrednu proizvodnju".

Mićović takođe ističe da ne mora nužno da znaći da će gorivo poskupeti za osam odsto, za koliko su povećane akcize.

"Proizvođači i uvoznici motornih goriva su dužni da od 1. oktobra, prilikom prodaje goriva obračunaju nove više akcize i to je sve što se pouzdano može reći. Pošto na veleprodajnu cenu utiče i mnoštvo drugih parametara, promena njihove cene ne mora da bude u istom iznosu za koliko su promenjene akcize. Što se tiče cene na benzinskim stanicama, već 20 meseci je na snazi Uredba o ograničenju cena derivata nafte, tako da u skladu sa njom Ministarstvo trgovine svakog petka sagledava sve promene koje su se dogodile u poslednjih nedelju dana, uključujući i promenu akciza i objavljuje maksimalne maloprodajne cene".

Izvor: [EPA-EFE/ROB ENGELAAR

Ne dešava se samo Srbiji

Mićović ispred Udruženja naftnih kompanija Srbije naglašava da je malo proizvoda čiuja cena u u zavisnosti od troškova toliko fluktuira, kao cena goriva.

"Bilo da se slobodno formiraju na tržištu bilo da se određuju administrativnim putem, cene benzina i dizela su rasle i padale za nekoliko meseci po 40 din/l. Ne tako davno novembra 2022. litra dizela je koštala 222 din, maja 2023. 40 dinara manje, 182, a evo početkom oktobra 2023. 32 dinara više, odnosno 214 din. Slične promene su se dešavale i u prethodnim godinama", podseća naš sagovornik iz zaključuje da se, ipak, kako god to nama delovalo, ovo ne dešava samo Srbiji.

"Izuzimajući oko 50 odsto maloprodajne cene koju predstavljaju državne dažbine, na onaj drugi deo cene goriva, niko iz Srbije ne može značajno da utiče, jer zavisi od berzanskih kotacija na međunarodnom tržištu. I koliko to izgledalo da se samo nama dešava, istu sudbinu dele potrošači u velikoj većini zemalja, odnosno svih zemalja koje dominantno uvoze ili sirovu naftu ili derivate nafte".

(EURACTIV.rs)