Šef Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) rekao je da nedostatak investicija u naftnu industriju predstavlja opasnost po globalnu energetsku bezbednost i da bi cene sirove nafte mogle da dođu do 100 dolara po barelu.

Nedovoljno ulaganje u naftni sektor je "opasno", upozorio je on.

"Nedovoljnim ulaganjem mi zapravo ugrožavamo energetsku bezbednost... Bez ove investicije, mislim da postoje ozbiljne mogućnosti da će cene, volatilnost, rasti kako potražnja raste", rekao je on.

Sirova nafta tipa brent, globalna referentna vrednost, porasla je za 29 odsto od najnižeg nivoa sredinom juna i prošle nedelje se trgovala blizu 97 dolara po barelu – što je najviši nivo od prošlog novembra – uglavnom zbog produženog smanjenja proizvodnje od strane Saudijske Arabije i Rusije.

Upitan da li će nafta dostići 100 dolara po barelu, kao što su neki analitičari sugerisali, Al Gais je rekao da OPEK nije prognozirao cene, ali "faktori koji bi mogli da dovedu do ovog broja... su tu već neko vreme i nastavljaju da budu tu – pre svega, nedovoljna ulaganja u naftu."

"Verujem da je od ključne važnosti da svet ovo shvati kako treba. Nedovoljnim ulaganjem, mi zapravo ugrožavamo energetsku bezbednost — svetu će biti potrebno najmanje 12 biliona dolara globalnih investicija za naftnu industriju od sada do 2045.", dodao je on.

Izvor: EPA-EFE/KHALED ELFIQI

"Ne postoji način na svetu"

Al Gais je rekao da stanovništvo i ekonomski rast znači da "ne postoji način na svetu" da se buduće energetske potrebe sveta mogu zadovoljiti samo obnovljivim izvorima energije ili oslanjanjem na vodonik kao izvor energije.

"Moramo da se uverimo da svet ima dovoljno energije — stabilne, pristupačne, pouzdane izvore energije koji se ne prekidaju", dodao je on.

Komentari dolaze samo nedelju dana nakon što je Međunarodna agencija za energetiku predvidela da će globalna potražnja za naftom, prirodnim gasom i ugljem verovatno dostići vrhunac do 2030.

IEA je pozvala da se potrošnja na nove projekte nafte i gasa odmah zaustavi ako svet ima šansu da smanji emisije koje zagrevaju planete na nulu do 2050. godine na neto osnovi, uzimajući u obzir sve emisije proizvedene i uklonjene iz atmosfere.

Fatih Birol, izvršni direktor agencije, rekao je novinarima prošle nedelje da, uprkos ogromnoj ekspanziji obnovljivih izvora energije širom sveta, ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa – prag iznad kojeg će ekstremno vreme imati katastrofalan uticaj – i dalje "herkulov zadatak".

Postizanje tog cilja zahteva da globalna potražnja za fosilnim gorivima padne za 25 odsto do 2030. godine u poređenju sa sadašnjim nivoima, prema projekcijama IEA.

Al Gais je rekao da bi postizanje tog cilja smanjenja predstavljalo "monumentalni izazov" s obzirom na to da se potrošnja fosilnih goriva kao proporcija globalne potražnje za energijom jedva smanjila za 30 godina.

(EURACTIV.rs)