Indija je uštedela oko 2,7 milijardi dolara uvozom jeftine ruske nafte u prvih devet meseci ove godine, što joj je pomoglo da podrži ekonomski rast i ublaži pritisak na trgovinski deficit.
Sirova nafta čini oko trećinu ukupnog uvoza Indije po vrednosti.
Treći najveći svetski uvoznik i potrošač nafte zamenio je Evropu koja je bila najveći kupac ruske nafte pre nego što je Zapad uveo sankcije Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu prošle godine.
Pristup jeftinoj ruskoj nafti omogućio je Indiji da smanji uvoz sa Bliskog istoka, gde su cene ojačale nakon dobrovoljnog dodatnog smanjenja snabdevanja Saudijske Arabije od jula.
Indija je uvezla 69,06 miliona metričkih tona ruske nafte, što je ekvivalentno 1,85 miliona barela dnevno između januara i septembra, pokazuju podaci ministarstva trgovine, uključujući rusku naftu uvezenu iz Južne Koreje, Grčke i Španije preko pretovara, prenosi Rojters.
Koliko košta ruska nafta?
Prosečna cena ruske nafte koja je isporučena indijskim rafinerijama bila je 525,60 dolara po toni tokom tog perioda, uključujući troškove transporta i osiguranja, pokazuju proračuni Rojtersa zasnovani na podacima ministarstva.
Poređenja radi, prosečna istovarna cena nafte iz Iraka, koja je sličnog kvaliteta kao i srednje kisela ruska nafta Urals, koja čini najveći deo kupovine Indije iz Rusije, iznosila je 564,46 dolara po toni tokom istog perioda.
To je jednako uštedi od 2,7 milijardi dolara za Indiju u poređenju sa onim što bi platila da je umesto toga kupila iračku naftu, pokazali su proračuni.
Rusija je pretekla Irak kao najveći dobavljač nafte za Indiju, a Saudijska Arabija je pala na treće mesto.
Kina, najveći svetski uvoznik nafte, ostvarila je ove godine uštedu od skoro 10 milijardi dolara kroz rekordne kupovine nafte od zemalja pod zapadnim sankcijama, uključujući Rusiju, na osnovu proračuna Rojtersa.
Za razliku od Kine, Indija ne kupuje venecuelansku i iransku naftu.
Uvozom ruske nafte, indijske rafinerije imaju koristi od nižih troškova sirovina, što je podstaklo bruto marže prerade i smanjilo gubitak prihoda od subvencionisane maloprodaje goriva.
Državne rafinerije nisu menjale cene na pumpama više od godinu dana, pomažući vladinim naporima da obuzda inflaciju, dok je potražnja za rafinisanim proizvodima ove godine porasla za oko 14 odsto.
(EURACTIV.rs)