Nuklearna energija je kontroverzna jer su je neke zemlje prihvatile, dok druge smatraju da je to više rizik nego što vredi.
Mesto Nemačke kao lidera evropskog antinuklearnog lobija dodatno je učvršćeno pošto je kancelar Olaf Šolc naglasio svoje mišljenje da nuklearnoj energiji nije mesto u energetskom miksu zemlje, dok je Italija obećala da će ubrzati svoju integraciju nuklearne energije u pokušaju da smanji troškove, spasi ekonomiju i pokrene Zelenu tranziciju.
Nuklearna energija je kontroverzna jer su je neke zemlje prihvatile, dok druge smatraju da je to više rizik nego što vredi. Njegovo uključivanje od strane Evropske komisije kao zelenog izvora energije u Uredbu o taksonomiji dodatno je razjasnilo podele širom Evrope dok su se zemlje prepirale oko toga da li se zaista može smatrati zelenim i održivim.
Ali ruska invazija na Ukrajinu, nastojanja da se ruski gas zameni drugim alternativama, potreba da se kontrolišu rastući troškovi energije i velike ambicije u smislu postepenog ukidanja fosilnih goriva navele su brojne zemlje da preispitaju svoje pozicije, ili, u nekim slučajevima, da naprave drastičan preokret. Međutim, Nemačka nije među njima.
U subotu je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da neće oživeti "mrtvog konja" nuklearne energije nakon poziva liberala, koji su deo vladajuće koalicije, da je ponovo aktiviraju nakon nedavnog izlaska zemlje iz nuklearne energije.
Poslednje nemačke nuklearne elektrane, Isar 2, Emsland i Neckarwestheim 2, zatvorene su u aprilu 2023. uprkos rastućim cenama energije i strahovima od hladne i skupe zime koja je pred nama. Vlada tvrdi da će ukidanje nuklearne energije, koje je počelo 2000. godine, učiniti zemlju bezbednijom jer ne može da se upravlja rizicima od te energije.
U intervjuu za radio stanicu Dlf u subotu, Šolc je naglasio da korišćenje nuklearne energije u energetskom miksu Nemačke više nije opcija.
"U Nemačkoj je danas tema nuklearne energije mrtav konj", rekao je Šolc. "Ko god bi želeo da gradi nove elektrane, trebalo bi mu 15 godina za to i morao bi da potroši 15 do 20 milijardi po jedinici", dodao je on.
Šolcove primedbe dolaze nakon što su predstavnici FDP-a, kancelarovog liberalnog koalicionog partnera, pozvali na zaustavljanje demontaže reaktora koji su još uvek upotrebljivi, kako bi se ponovo aktivirali.
"Ovo je jedini način da ostanemo sposobni da delujemo u bilo kojoj situaciji", rekao je Kristijan Dir, šef poslaničke grupe FDP, za dnevnik SZ u četvrtak.
Razlike oko toga da li nuklearna energija treba da se i dalje koristi u Nemačkoj dovele su do ozbiljnih tenzija unutar koalicije - posebno između FDP-a i antinuklearnih Zelenih - krajem prošle godine, sve dok Šolc nije intervenisao i objavio da će se u aprilu 2023. zemlja prestati sa upotrebom ove energije.
Međutim, kancelar je rekao da ne očekuje da će biti potrebna još jedna takva intervencija, jer činjenice govore same za sebe.
"Nuklearna energija je pri kraju: više se ne koristi u Nemačkoj, izlazak je legalno sproveden", naglasio je on.
Italija je krenula ka nuklearnoj energiji
Međutim, u Italiji bi stvari mogle da krenu u suprotnom smeru.
Ministar saobraćaja i zamenik premijerke Mateo Salvini najavio je u nedelju na forumu u Černobiju nameru da ubrza proizvodnju nuklearne energije, koja će takođe biti u skladu sa politikom zelene energije koju je nametnula EU.
Italija je rekla "Ne" nuklearnoj energiji na referendumu 8. novembra 1987. koji je doveo do zatvaranja nekoliko nuklearnih elektrana. Međutim, referendum ne uvodi nikakvu zabranu, niti ga je potrebno ponavljati da bi se nastavilo sa izgradnjom nuklearnih elektrana. Dovoljan je običan zakon koji navodi nacionalni energetski plan.
Nuklearna energija ima široku podršku svih partija desnog centra, a pominjali su je tokom predizborne kampanje Lige i Napred, Italija (EPP) i Braće Italije, premijerke Đorđe Meloni.
"Ovo će biti zakonodavna vlada i ako smo dobro radili, nadam se da ćemo imati i narednih pet godina. Za to vreme, računam da će ova vlada, sa sadašnjom potvrdom, moći da inauguriše prvu (energetsku) proizvodnju iz nuklearne energije", rekao je Salvini.
"Verujem da Italija mora u toku ove godine ponovo pokrenuti svoja istraživanja i učešće u nuklearnoj energiji. Italija se ne može izvući iz toga. Računam da će do 2023. ova vlada imati snage da objasni Italijanima zašto, u ime tehnološke neutralnosti, ne možemo reći ne bilo kom energentu", objasnio je Salvini, koji takođe nije štedeo na teškim kritikama upućenim EU u vezi budžetskim ograničenjima javne potrošnje.
"Ako Evropa od nas traži ambiciozne zelene ciljeve za stanovanje i automobile uz žrtvovanje poljoprivrede i ribarstva, ne može da postavlja budžetska ograničenja koja dozvoljavaju drugima da uđu u našu kuću", rekao je lider Lige.
U međuvremenu, ministar životne sredine i energetske bezbednosti Gilberto Pičeto Fratin najavio je da će se 21. septembra institucije i kompanije sastati u ministarstvu na prvom sastanku Nacionalne platforme za održivu nuklearnu energiju, koja će biti povezujući i koordinirajući entitet između svih različitih nacionalnih aktera koji se u različitim svojstvima bave nuklearnom energijom, bezbednošću i zaštitom od zračenja i radioaktivnim otpadom.
"Posvećeni smo fuziji u eksperimentisanju sa nekoliko sporazuma na međunarodnom nivou, a maksimalnu pažnju posvećujemo fisiji četvrte generacije, što podrazumeva i procenu malih reaktora koji bi u roku od deset godina mogli da budu prilika za zemlju", Fratin je rekao.
Evropska energetska močvara
Dok Nemačka, kao najznačajnija evropska sila, prednjači u borbi protiv nuklearne energije, Austrija je takođe čvrsto protiv toga. U novembru 2022. Beč je tužio Evropsku komisiju zbog dodele zelene oznake nuklearnoj energiji kroz taksonomiju održivog finansiranja EU.
Tada je ministarka zelene životne sredine Leonore Gevesler rekla da će Austrija nastaviti svoj antinuklearni stav protiv suseda. U međuvremenu, Austrija se i dalje oslanja na ruski gas, kupujući skoro istu količinu kao i pre rata u Ukrajini.
Francuski predsednik Emanuel Makron se prošle nedelje obrušio na Nemačku zbog njenog stava, optužujući Berlin da se namerno suprotstavlja rastućem prihvatanju tog stava u Evropi.
"Bila bi istorijska greška usporiti ulaganja u nuklearnu energiju u Evropi", posebno ako se ovo završi favorizovanjem "više uglja", rekao je Makron, što je verovatno pokrenulo Šolcovu jasnu poruku ovog vikenda.
Francuska je takođe ključni igrač u Nuklearnoj alijansi i bila je jasna povodom toga da se o "francuskoj nuklearnoj energiji ne može pregovarati i da se o njoj nikada neće pregovarati".
Belgija je nedavno zaustavila postepeno ukidanje, koje je planirano da se završi do 2025. godine zbog pravnih izazova i ruske invazije na Ukrajinu. Belgija je odlučila da odloži zatvaranje dva reaktora za 10 godina, a da li će do ovih zatvaranja uopšte doći ostaje da se vidi.
U drugim delovima Evrope, nuklearna energija je ključni deo energetskog miksa, a vlade ne pokazuju znake da žele da se povuku. Na primer, Bugarska, Češka, Slovačka, Slovenija i Hrvatska imaju aktivne nuklearne reaktore koji prikupljaju značajan deo nacionalne energije. Tamošnje vlade imaju malo motivacije da postepeno ukidaju energiju i uglavnom razmatraju proširenje svojih kapaciteta.
U zemljama koje nisu članice EU, Albanija, nakon sastanka premijera Edija Rame i Melonijeve, navodno razmatra saradnju u oblasti nuklearne energije. Ova tema je nekoliko puta pokretana u zemlji nakon njenog prelaska na demokratiju 1991. godine, ali nisu napravljeni čvrsti planovi.
Srbija trenutno nema nijednu nuklearnu elektranu, a ne planira ni izgradnju u bliskoj budućnosti. Međutim, 2022. godine tadašnja potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović rekla je da su Srbiji potrebna postrojenja da bi ispunila svoje ciljeve u pogledu obnovljive energije.
Španija i Portugal ostaju čvrsto protiv nuklearne energije. Međutim, promena vlade u Madridu mogla bi da produži život nuklearnih elektrana u zemlji. Dok se Portugal oslanja na hidroenergiju, Španija nastavlja da uvozi ruski gas, beležeći dvostruko povećanje obima u maju ove godine.
(EURACTIV.rs)