Nemci su nezadovoljni aktuelnom vladom kao nikada do sada. To pokazuje ispitivanje javnog mnjenja "Nemački trend". Najveći problemi su privreda i useljavanje.
Nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) se na nešto više od 24 sata povukao sa svojim ministrima na zatvoreni sastanak u dvorcu Mezebergu kako bi članovima kabineta otvoreno rekao što misli – o stagnaciji i pretećoj recesiji u nemačkoj privredi, kao i o tome šta protiv toga može da se uradi. Tema je bila i sve manja podrška koalicionoj vladi koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP). I dogovorili su se da se manje svađaju, a da bolje rade, piše list Dojče Vele
Nemci međutim više nemaju mnogo poverenja u tu vladu. Samo 19 odsto njih zadovoljno je njenim radom. To pokazuje ispitivanje javnog mnjenja "Nemački trend" (Deutschlandtrend) koje za javni servis ARD redovno sprovodi institut "Infratest-dimap". Ispitivanje je urađeno od 28. do 30. avgusta na reprezentativnom uzorku od 1.310 građana s pravom glasa.
Veliko je nezadovoljstvo radom vlade i među pristalicama stranaka vladajuće koalicije. Naročito su nezadovoljni simpatizeri Liberala: četiri petine njih oštro kritikuju Šolcov kabinet, iako su u njemu i ministri iz redova Liberala.
Vladajuća koalicija bez većine
Nije neobično da vlade na početku mandata izgube popularnost. Ali, ranije vlade su mnogo pre polovine mandata uspevale da svojim radom povrate poverenje birača. Ova sadašnja, tzv. "semaforska koalicija" to do sada nije uspela, iako je stigla do polovine mandata.
Izvor: EPA-EFE/CLEMENS BILANTo se pokazuje i kod pitanja za koga biste glasali da se iduće nedelje održavaju izbori? Kada bi se ovog vikenda birao novi Bundestag, stranke vladajuće koalicije, SPD, Zeleni i FDP, ne bi imale većinu.
Najveću podršku i dalje imaju opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU), 29 odsto. Sledi takođe opoziciona Alternativa za Nemačku (AfD) s 22 procenta. Kancelarova stranka SPD dobila bi samo 16 procenata, Zeleni 14, a Liberali šest odsto. Opoziciona Levica s četiri procenta podrške ne bi ni ušla u parlament.
Upadljiva je i velika nepopularnost kancelara. Olaf Šolc dosegao je novi negativni rekord: tek svaki četvrti birač je, prema istraživanju, zadovoljan njegovim radom.
Kancelar i ministri su na sastanku u Mezebergu odlučili da naprave plan od deset tačaka u kojem ekonomija stoji na prvom mestu. Firme bi trebalo da dobiju podršku kroz poresko rasterećenje vredno milijarde evra, a trebalo bi intenzivno raditi i na smanjenju birokratije.
Kritično u privredi
Mere za podsticanje privrede sigurno su u skladu s očekivanjima brojnih građana. Jer, prema anketi, građani stanje u privredi vide kao veoma kritično: 73 odsto ispitanika smatra da je stanje "loše" ili "lošije nego ranije". Samo među pristalicama Zelenih većina ne vidi razlog za zabrinutost.
Istovremeno, gotovo polovina ispitanika (46 odsto) očekuje pogoršanje ekonomske situacije u idućih 12 meseci, 38 odsto smatra da će biti isto kao i sada, a samo 13 procenata očekuje poboljšanje. Loše stanje u privredi ispitanici ocenjuju kao najveći problem s kojim se Nemačka trenutno bori.
Izvor: EPA-EFE/CLEMENS BILANPitanje privrede i privrednog rasta u poslednjih pet meseci dobilo je na važnosti, dok su rat u Ukrajini i njegove posledice izgubili na važnosti kod građana Nemačke. Na četvrtom mestu, nakon privrede, useljavanja i zaštite životne sredine, nalazi se pitanje socijalne pravde. U Nemačkoj načelno vlada veliko nezadovoljstvo zbog raspodele ekonomskog blagostanja, a ono je i poraslo. Osam od deset ispitanika smatra da je raspodela dobara u Nemačkoj nepravedna.
Još razlika u vladajućoj koaliciji
Da bi pružila podršku porodicama, vlada je nedavno u zakonodavnu proceduru uputila predlog o osnovnoj finansijskoj pomoći za decu. Šezdeset odsto ispitanih smatra da je to ispravno.
U vladajućoj koaliciji postoje razlike i po još dva problema: uvođenje gornje granice za cenu električne energije za industriju i jača regulacija rasta cena stanarina, što zahtevaju delovi SPD i Zelenih.
Nemci su prilično uzdržani kad se radi o subvencionisanju cene struje za privredne grane koje troše puno energije: 38 odsto smatra da je ta ideja dobra. Ujedno, oštrije ograničavanje rasta cena stanarina ispravnim smatra 72 odsto ispitanih u anketi "Nemački trend".
(EURACTIV.rs)