Argentina će snabdevati Evropsku uniju tečnim prirodnim gasom, prema novom neobavezujućim sporazumom koji je Evropska komisija potpisala sa ovom latinoameričkom zemljom.
Evropska komisija je potpisala neobavezujući sporazum sa Argentinom kojim se omogućava stabilno snabdevanje Evrope tečnim gasom u zamenu za saradnju u oblasti zelene energije i pomoći oko Buenos Ajresa koji prednjači u curenju gasa.
Ekonomski odnosi Evrope sa Argentinom, zemljom sa više od 45 miliona ljudi, su jaki. Uprkos geografskoj udaljenosti, investicije EU u zemlji čine polovinu stranih investicija. Slično tome, EU je treći po veličini trgovinski partner Argentine, iza Brazila i Kine, naglasila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u junu prilikom posete zemlji.
"Evropa i Argentina su partneri za sigurniji, održiviji i prosperitetniji svet", rekla je ona.
Neobavezujući sporazum se zasniva na četiri ključna aspekta: vodonik i njegovi derivati, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i tečni prirodni gas (LNG). S obzirom da je protok ruskog gasa u Evropi koji je na istorijskomniskom nivou, dva partnera su se obavezala da će "omogućiti stabilnu isporuku tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Republike Argentine u Evropsku uniju".
Argentina - ozbiljan igrač u gasnoj industriji
Zemlja od 45 miliona, koja se u velikoj meri oslanja na prirodni gas za sopstvenu potrošnju, ozbiljan je igrač u gasnoj industriji.
Da bi izvezao svoja bogatstva, Buenos Ajres radi na zakonu koji će podstaći LNG industriju – sa namerom da počne da izvozi u velikim razmerama već 2027.
U sporazumu se insistira da će snabdevanje LNG-om biti "u skladu sa dugoročnim ciljevima dekarbonizacije [EU i Argentine] i u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma".
Verovatno kao ustupak Briselu, sporazum takođe insistira da se Argentina pozabavi svojim gasnim bušotinama. U 2022. mesečno je izbušena najmanje jedna nova gasna bušotina u zemlji.
Nuspojave proizvodnje
U međuvremenu, nekadašnja argentinska nevladina organizacija Centar za ljudska prava i životnu sredinu upozorila je 2018. da najmanje 5 odsto proizvedenog gasa ulazi u atmosferu, često zbog toga što operateri ispuštaju viškove kako bi održali operativnu sigurnost
"Učesnici nastoje da smanje curenje metana u lancu snabdevanja fosilnim gasom do maksimalnog tehnički izvodljivog nivoa", naglašava se u sporazumu između EU i Argentine, dodajući da bi nove tehnologije trebalo da pomognu u rešavanju "ventiliranja i spaljivanja".
I ventiliranje i spaljivanje su uobičajene metode osiguravanja da proizvodna oprema ne bude oštećena od previše fosilnog gasa. S obzirom na ekstremni uticaj metana na klimu, koji je 28 puta gori od ugljenika ako se posmatra period od 100 godina, nekontrolisano ispuštanje vazduha je među nuspojavama proizvodnje fosilnog gasa koji najviše štete klimi.
Sporazum takođe ukazuje na integraciju "preuzetog metana u lanac snabdevanja". Metan koji bi inače curio u atmosferu može se uhvatiti i redovno koristiti. Jedan od ključnih izvora mogu biti deponije, koje čine veliki deo gradskih emisija metana.
Koordinacija o zelenim tehnologijama
"U velikim delovima vaše prelepe zemlje, na velikoj visoravni na jugu, možete da čujete samo jedan zvuk: ovo je zvuk vetra, koji neometano duva", objasnila je Fon der Lajen u junu kada je razgovarala sa argentinskim poslovnim rukovodiocima.
Argentina ima sve što je potrebno da postane "elektrana obnovljive energije", rekla je ona, dodajući da su "izvanredni patagonski vetrovi blagoslov prirode".
U praksi, sporazum EU-Argentina je oskudan u detaljima – osim obaveze da se "olakšaju investicije neophodne za povećanje trgovine energeticima između učesnika".
(EURACTIV.rs)