Energetika

DRASTIČNO SMANJUJU RAČUNE ZA STRUJU I GREJANJE: Koja zemlja pobeđuje u trci toplotnih pumpi?

Autor Tamara Milošević Grbić

Polovina od 41 miliona domova u Nemačkoj trenutno se oslanja na grejanje na gas, a druga četvrtina koristi naftu. U pokušaju da podstakne vlasnike kuća da dekarboniziraju svoje grejanje, Nemačka nudi 40 odsto rabata za toplotne pumpe.

Izvor: EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Nemačka je uvela šemu rabata u januaru 2023. godine koja nudi do 40% povrata na troškove kupovine i instaliranja toplotne pumpe.

Toplotne pumpe koriste energiju uzetu iz vazduha, vode ili zemlje da obezbede i grejanje i hlađenje. Dokazano je da rade čak i na ekstremnim temperaturama i mogu drastično smanjiti račune za električnu energiju kada se jednom instaliraju, objavio je BBC.

Šema je samo jedna od mnoštva subvencija toplotnih pumpi koje se primenjuju širom Evrope i deo šireg napora da se smanji emisija ugljenika. Od 2024. svaki novi sistem grejanja instaliran u Nemačkoj mora da radi na 65% obnovljive energije.

Bastijan Distler, menadžer proizvoda u Keču u jugozapadnoj Nemačkoj, ionako je razmišljao o nadogradnji toplotne pumpe iz ekoloških razloga, ali priznaje da ne bi mogao bez subvencije. Kupovina i instalacija mogu koštati od 10.000 do 30.000 evra u poređenju sa oko 7.000 evra za novi gasni kotao.

„Imam dvoje male dece zbog čega sumnjate u neka ponašanja i osećate se bolje ako uradite nešto dobro za životnu sredinu. Ali da budem iskren, da je bilo veoma, veoma skupo i da se ne isplati, verovatno bih nisam to uradio“, kaže gospodin Distler.

Iako ova šema svakako olakšava Nemcima ulaganje u nadogradnju sistema grejanja, prodaja toplotnih pumpi je već bila u porastu.

Prošle godine smo imali rast tržišta od 53%“, kaže Martin Sabel, generalni direktor Nemačkog udruženja toplotnih pumpi. „Prethodne godine je bio oko 30%, a prethodne godine oko 40%. Dakle, već nekoliko godina imamo dobru stopu rasta.“

Dramatični porast potražnje zatekao je mnoge proizvođače nespremne, ostavljajući neke vlasnike kuća da čekaju i do 10 meseci pre nego što bi obučeni tehničari mogli da isporuče i instaliraju njihove nove toplotne pumpe, kojih takođe nedostaje.

Proizvođači kao što je Viesman povećavaju proizvodnju kako bi rešili nedostatak, kao i ulažu ogromna ulaganja u obuku instalatera, obezbeđujući obrazovne materijale za potencijalne kupce i pomažući kupcima da se snalaze u često složenim aplikacijama za subvencije.

Ginter Šlahter, potpredsednik za stambena električna rešenja u Viesmanu, veruje da je podrška i obuka instalatera ključna za dekarbonizaciju grejanja doma.

„Naš instalater može da se konsultuje sa svojim kupcima [i savetuje da ne bude] najjeftinija opcija za gas ili naftu kako bi iskoristila subvencije koje su sada na snazi za rešenje otporno na budućnost“, kaže gospodin Šlahter.

Jirgen Fisšer, predsednik za klimatska rešenja u Danfosu se slaže. „Uobičajeno, instalateri se fokusiraju na gas. Za toplotnu pumpu, oni takođe moraju da razumeju elektriku i hlađenje. Dakle, edukacija krajnjeg korisnika je važna, ali je važnije edukovati osobu koja prodaje sistem jer 80% procesa donošenja odluka dešava sa instalaterom."

Većina evropskih zemalja se trenutno suočava sa istim problemima sa snabdevanjem, obukom instalatera i troškovima, ali geografija i kultura takođe u velikoj meri utiču na ono što očekujemo i zahtevamo od naših sistema grejanja.

Stoga možda i nije iznenađujuće što najhladnije zemlje u Evropi, sa najboljom izolacijom, imaju najveću penetraciju toplotnih pumpi. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, 60% zgrada u Norveškoj ima toplotnu pumpu, a zatim slede Švedska sa 43% i Finska sa 41%.

U Nemačkoj je ta cifra nešto više od 4%, a u Velikoj Britaniji samo 1%.

Skandinavija je mnogo naprednija jer imaju više standarde izolacije i rano su prešli sa direktnog električnog grejanja na toplotne pumpe jer ih je to spasilo od prvog dana“, kaže Tomas Novak, generalni sekretar Evropskog udruženja toplotnih pumpi.

Centralnoevropljani takođe imaju velika očekivanja od grejanja i izolacije, dok su ljudi u Velikoj Britaniji odavno prihvatili potrebu za isključivanjem promaje i zdepastim džemperima za zatvorene prostore.

Južne zemlje imaju tendenciju da izbegavaju grejanje u korist hlađenja i koriste protočne gasne kotlove za zagrevanje vode, dok se istočni Evropljani često oslanjaju na peći na čvrsto gorivo.

Bez obzira na to gde živite ili koliko je stara vaša zgrada, postoji jednostavan način da saznate da li je vaš dom pogodan za toplotnu pumpu.

Ako možete da se osećate prijatno kod kuće kada je temperatura polaza u vašem kotlu smanjena na 55C, onda možete odmah da instalirate toplotnu pumpu bez naknadnih ugradnji ili nadogradnje izolacije.

Naravno, ne mogu svi da biraju kako će se grejati njihov dom. Nemačka ima jednu od najnižih stopa posedovanja kuća u Evropi, što znači da je na stanodavcima i kompanijama za upravljanje stambenimzgradama obaveza da unaprede grejanje kako bi opsluživalo oko 40 miliona stanara u zemlji.

Nemačko udruženje za toplotne pumpe videlo je da su dobavljači stanova počeli da shvataju da će dekarbonizacija uskoro početi da utiče na njihov krajnji rezultat.

"Oni imaju cilj da dekarboniziraju svoj građevinski fond jer shvataju da ako to ne urade, za 10 ili 20 godina više neće moći da iznajmljuju ove stanove", kaže Martin Sabel.

Stanari koji bi radije preuzeli stvari u svoje ruke uskoro bi mogli da pristupe manjim rešenjima toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje pojedinačnih prostorija.

Američki start-up Gradient nada se da će ući na evropsko tržište 2023. godine i radi na proizvodnji malih, pristupačnih, samoinstalirajućih toplotnih pumpi koje se postavljaju preko prozorskih pragova i mogu zameniti postojeće jedinice za klimatizaciju.

Za Viesman, dugoročna vizija je izgradnja holističkog energetskog sistema sa niskim emisijama ugljenika i niske cene gde toplotne pumpe, visokokvalitetna izolacija, solarna energija, preusmerena otpadna toplota, drugi obnovljivi izvori energije i pametna tehnologija rade u tandemu kako bi obezbedili kružni sistem grejanja i hlađenja, punjenje automobila i zadovoljavanje drugih energetskih potreba za vlasnike kuća i njihovu širu zajednicu.

Nemačka je možda još daleko od toga, ali toplotne pumpe su dobar korak na tom putu. Na pitanje koju poruku vlasnici kuća treba da odnesu kući o toplotnim pumpama, Thomas Novak ima jednostavan odgovor.

"Oni rade. To je sve. Ne verujte nikome ko vam kaže da ne veruje", poručio je Novak.

(EURACTIV.rs)