U 2022. godini, u Francuskoj je sektor transporta bio najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte, ispred poljoprivrede, industrije, građevinarstva i energetike.
Premijerka Francuske Elizabet Born predstavila je u ponedeljak (22. maja) detaljne planove zemlje kako bi do 2030. godine ispunila cilj EU o smanjenju emisije štetnih gasova za 55% ispod nivoa iz 1990. godine.
Dosadašnji cilj Francuske bio je smanjenje emisija za 40% do 2030. godine, ali to je cilj koji više nije u skladu sa revidiranim klimatskim ciljem EU. Francuska će zato morati da smanji emisije CO2 sa 408 miliona tona na 270 miliona tona, saopštila je francuska vlada.
Da bi se ovo ispunilo, Born je predstavila ciljeve za glavne sektore privrede Nacionalnom savetu za ekološku tranziciju, telu koje daje svoje mišljenje pre glasanja u parlamentu o energetskim i ekološkim zakonima.
Zamena vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem električnim automobilima smanjiće najviše emisija gasova sa efektom staklene bašte u sektoru transporta - što je 11 miliona tona manje od ukupno 37 miliona tona koliko se očekuje do 2030. godine -- navodi se u premijerkinom planu.
U 2022. godini, prema podacima Tehničkog multidisciplinarnog centra za proučavanje zagađenja vazduha (CITEPA), sektor transporta je bio najveći emiter u Francuskoj (129 miliona tona CO2), ispred poljoprivrede (81 miliona tona CO2), industrije (72 miliona tona CO2), građevinarstva (64 miliona tona CO2) i energetike (47 miliona tona CO2).
U građevinarstvu, renoviranje stambenih zgrada i smanjenje upotrebe mazuta i gasa biće presudni za smanjenje emisija CO2.
„Polovinu napora za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte uložiće preduzeća, posebno velike kompanije, četvrtinu državne i lokalne vlasti, a poslednju četvrtinu domaćinstva", rekla je Born.
Sve ove mere trebalo bi da omoguće upola manju emisiju CO2 u odnosu na podatke iz 1990. godine. Preostalih 5% za dostizanje cilja EU biće apsorpcija ugljenika.
Ali, „još uvek postoji neizvesnost o tome kako da se apsorbuje ugljenik", čiji se kapacitet skoro prepolovio od 1990. godine, prema premijerkinom kabinetu, koji za sada ne može da iznese cifre o apsorpciji ugljenika do 2030. godine.
Takođe postoji neizvesnost oko toga kako finansirati tranziciju, dodaje se iz kabineta.
Usklađivanje sa ciljevima smanjenja emisija koštaće oko 66 milijardi evra godišnje do 2030. godine, navodi se u izveštaju koji je u ponedeljak objavio France Stratégie, zvanični institut francuske vlade.
Ostali zakonodavni i regulatorni tekstovi biće predstavljeni pre kraja 2023. godine.
(EURACTIV.rs)