Putovanja po Evropi bi 2023. mogla da budu u znaku vozova sa spavaćim kolima.
Iz Stokholma u Hamburg i od Brisela i Amsterdama do Berlina - samo su neke od linija kojima se noću prevozi sve više Evropljana. Spavaća kola postaju sve aktuelnija širom Evrope, sa brojnim novim uslugama koje su pokrenute od prošlog leta, a još usluga će tek biti pokrenuto u narednih godinu dana.
Tako putnici koji vole vozove i brinu o životnoj sredini mogu spavaćim kolima da putuju od Stokholma do Hamburga, što je omogućila švedska železnička kompanija SJ. Polazak je iz Stokholma svakog dana u 17:30, a stiže se u Hamburg u 6:30.
Tu je i problem ugljeničnog otiska. Let od Stokholma do Hamburga dovodi do emisije oko 250 kilograma ugljen-dioksida po putniku, prema podacima sajta EcoPassenger. Nasuprot tome, CO2 koji se oslobađa tokom putovanja vozom je samo 26 kilograma.
Noćni voz SJ ima devet vagona i može da preveze 400 putnika. Dan Olofson iz SJ kaže da je novu uslugu predložila švedska vlada, "jer su želeli da što više ljudi putuje na način koji što manje utiče na životnu sredinu, a jedno od rešenja je bio noćni voz između Švedske i Nemačke".
Izvor: EPA/MAURITZ ANTINVoz koristi obnovljive izvore energije, a Olofson kaže da se njime obično voze Šveđani koji iz Hamburga koriste druge železničke usluge.
„Hamburg nije glavna destinacija za većinu putnika, ali odatle ljudi mogu da dođu do više destinacija u Nemačkoj, Francuskoj i tako dalje", kaže on i dodaje: „Imamo ljude koji žele da putuju njime da bi stigli do skijališta, ali i da bi imali sastanke u Briselu. Zato rano stižemo u Hamburg."
Od aprila do septembra, putnicima je na raspolaganju produžena linija do Berlina, što predstavlja konkurenciju postojećim noćnim vozovima između Stokholma, Hamburga i Berlina - Snälltåget.
Ljubitelji vozova ranije ove godine pomno su ispratili najavu da će belgijsko-holandska železnička kompanija European Sleeper početi da saobraća noću iz Brisela i Amsterdama do Berlina.
Počevši od kraja maja, ova kompanija će u početku imati tri polaska nedeljno, pri čemu će voz moći da primi oko 500 ljudi.
Zašto između Brisela i Berlina? „Nema drugog noćnog voza na ovoj ruti", kaže Kris Engelsman, suosnivač kompanije European Sleeper. „Pre otprilike šest godina nemačke železnice su ukinule noćni polazak. Bio sam frustriran zbog toga jer je uvek bio prilično dobro popunjen."
European Sleeper namerava da od sledeće godine produži svoju rutu do Praga, glavnog grada Češke.
Iz francuske kompanije Midnight Trains, koja takođe ima noćne polaske, kažu da žele da „ponovno probude očaravajuće iskustvo noćne vožnje" kada pokrenu svoje prve luksuzne usluge iz Pariza 2024. godine. Cilj im je da imaju više od 10 destinacija, uključujući Rim, Porto i Edinburg i tvrde da će im vozovi biti poput "hotela na šinama" koji imaju staromodni "slavni šarm 20-ih".
U međuvremenu, servis Nightjet koji je u vlasništvu austrijskih železnica, počeće kasnije ove godine sa noćnim polascima na linijama Brisel-Beč i Pariz-Beč, tri puta nedeljno.
Izvor: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSONMeđutim, u zavisnosti od lokacije, a posebno ako se kreće iz Velike Britanije, putovanje vozom često može biti skuplje od letenja. Cene vozova u Velikoj Britaniji mogu biti 50% skuplje od letova, prema studiji iz 2021. koju je sproveo magazin Which?.
„Kao i kod letova, potrebno je da kupite pred karte da biste ih jeftinije platili", kaže Mark Smit, osnivač sajta Seat61, vodiča za železnički saobraćaj. „Ali morate zapamtiti da avio-kompanije ne plaćaju takse za gorivo. Neke zemlje naplaćuju PDV na putovanja vozom, ali niko ne naplaćuje na avionske karte. Međutim, onda uštedite na spavanju u vozu umesto u hotelu", kaže Smit.
On dodaje da čak iako putovanje vozom do udaljenih destinacija može biti skuplje, „vidimo da mnogo više ljudi bira železnicu".
„Nekada su ljudi imali fobiju od letenja ili su samo voleli vozove, ali sada svi pokušavaju da smanje svoj karbonski otisak i žele prijatnije putovanje", kaže Smit. „Ljudi žele da pobegnu od stresa na aerodromu, a kada putuju vozom vide više pejzaža kroz prozor, lako odšetaju do hotela kada stignu u grad i žele to da ponove", zaključuje Smit.
(EURACTIV.rs)