Nemačka ima predlog za sniženje cena struje, koja je tri puta skuplja nego 2020. godine. Ali nije cela EU raspoložena za ovakvo rešenje.
Berlin razmatra novi oblik olakšice za industriju, kako bi sprečio kompanije da se presele u zemlje sa nižim cenama električne energije.
Vicekancelar Robert Habek smatra da bi ovaj tip inicijative trebalo primeniti na nivou čitave Evropske unije. U Nemačkoj, industrija troši 76% ukupne potrošnje struje a obuhvata samo 15% radnih mesta. Kada su cene gasa porasle, skočile su i cene struje, i u 2022. su povremeno bile pet puta više nego u određenim periodima 2020. godine.
U 2023, struja je i dalje skuplja tri puta nego 2020. godine, i smanjenje cena jedan je od ciljeva socijaldemokratske SPD i delova Zelenih.
"Industrija bi trebalo da ubira plodove jeftine struje iz obnovljivih izvora", rekao je Habek predstavljajući ideju o olakšici podržanoj od strane vlade.
U predlogu se navodi da će jeftinija struja iz obnovljivih izvora oboriti cene ugovorima koji ograničavaju profit a garantuju minimalni prihod, i ugovorima koji su višegodišnji.
"Masivno širenje obnovljive energije trebalo bi da ide ruku pod ruku sa mudrim instrumentima direktnog pristupa jeftinijoj zelenoj energiji", rekao je on.
U predlogu se predviđa da će cene struje značajno pasti od 2030. godine, ali do tada, da bi industrija opstala, potrebna je inicijativa podrške koju Habek naziva "mostom".
Specijalna olakšica namenjena je industrijama koje troše mnogo struje, kao i transformativnim sektorima, odnosno onim koji proizvode čiste tehnologije. Mehanizam će biti vezan za cenu struje, i ako ona pređe šest evrocenti za kilovat-čas, kompanije će dobiti povraćaj razlike za 80% svoje potrošnje struje.
Postoji i uslov - kompanije moraju da se obavežu na klimatsku neutralnost do 2045. godine, kao i na to da se neće iseliti iz Nemačke na duži vremenski period.
Inicijativa će koštati oko 30 milijardi evra, i Habek namerava da taj novac iskoristi iz specijalnog fonda od 200 milijardi, napravljenog za vreme vrhunca visokih cena u decembru prošle godine. Najveći deo ovih sredstava nije iskorišćen.
Druge zemlje EU ovaj plan posmatraju sa izvesnom dozom zabrinutosti. Komesar za energetiku Kadri Simson upozorio je u martu Nemačku da ne treba da na taj način stimuliše industriju, jer bi mogla da ispašta konkurencija zemalja koje nemaju istu fiskalnu moć.
"Zbog toga želimo da uđemo u konstruktivni razgovor sa Evropskom komisijom i obradimo sva pitanja vezana za konkurenciju", navodi se u predlogu.
Habek želi da zemlje EU uvedu ovakvu olakšicu bez obzira na svoju fiskalnu moć. Predložio je i rešenja za zemlje koje nemaju dovoljne budžete, kroz programe nagrađivanja, a smatra da bi sredstva trebalo da dođu iz pozajmica podržanih na nivou bloka.
(EURACTIV.rs)