Rezolucijom koju su usvojili zakonodavci EU poziva se na evropsku strategiju za ubrzanje primene i ulaganja u geotermalnu energiju
Složeni nacionalni propisi, u kombinaciji sa dugotrajnim procesima autorizacije, usporavaju primenu geotermalne energije, navodi se u rezoluciji koju je prošle nedelje usvojio Evropski parlament.
Da bi se ovo rešilo, rezolucija poziva na evropsku strategiju o geotermalnoj energiji, počevši od mapiranja geotermalnih resursa širom EU kako bi se osiguralo da su svi podaci o podzemnom tlu prikupljeni na jednom mestu i dostupni javnosti.
Izveštaj poljskog poslanika Zdžislava Krasnodebskog za nacionalističku grupu ECR izglasan je ogromnom većinom (531 glas za i 2 protiv) na plenarnoj sednici parlamenta 18. januara.
Poziva se na pokretanje industrijskog saveza o geotermalnoj energiji i na uvođenje harmonizovane šeme osiguranja kako bi se ublažio finansijski rizik za sektor.
„Ovi rizici podzemnih resursa i povezani finansijski troškovi predstavljaju jednu od glavnih barijera za programere geotermalnih projekata", rekao je Krasnodebski u objašnjenju objavljenom uz njegov izveštaj.
„Vladine politike koje smanjuju rizik su stoga ključne za podsticanje finansijskih investicija privatnog sektora", dodao je on.
Izveštaj podstiče zemlje članice EU da razviju nacionalne strategije za geotermalnu energiju, po ugledu na Francusku, Poljsku i Irsku, koje su izradile konkretne mere politike za podršku ovom obnovljivom izvoru energije.
Konačno, rezolucija poziva na dodatnu podršku regionima koji su ekonomski zavisni od fosilnih goriva, kako bi im se omogućilo da pređu na geotermalnu energiju.
„Geotermalna energija je od vitalnog značaja ne samo za energetsku tranziciju, već i za pravednu tranziciju", navodi se u izveštaju, dodajući da „potencijal geotermalnog razvoja koristeći infrastrukturu koju je ranije koristila industrija ugljovodonika još uvek nije u potpunosti iskorišćen od strane država članica".
Geotermalna energija, ključ za energetsku tranziciju
Geotermalna energija je pouzdan izvor energije koji radi neprekidno, sa fiksnim troškovima, podvlači se u izveštaju.
Štaviše, za razliku od drugih tehnologija obnovljivih izvora energije, geotermalne instalacije ne zahtevaju kritične sirovine kao što su retke zemlje, kojih u Evropi nedostaje.
Geotermalna energija je takođe navedena među strateškim čistim tehnologijama prema Net-Zero Industri Act, pored solarnih panela, vetroturbina ili toplotnih pumpi.
Danska kompanija Innargi je među onima koji su specijalizovani za finansiranje, razvoj, izgradnju i rad velikih geotermalnih postrojenja za mreže daljinskog grejanja.
„Geotermalno daljinsko grejanje može značajno doprineti postizanju ključnih strateških ciljeva EU: postizanje klimatskih ciljeva, jačanje otvorene strateške autonomije EU i eliminisanje zavisnosti od fosilnih goriva od nepouzdanih trećih zemalja", rekao je Asbjorn Haugstrup, šef Innargijeve kancelarije za spoljne odnose.
Danska kompanija trenutno gradi najveću geotermalnu elektranu u Evropi za daljinsko grejanje u Arhusu, kapaciteta 110 megavata. Kada bude završen, projekat će snabdevati oko 20% grada obnovljivom toplotom.
„Dekarbonizacija grejanja putem daljinskog grejanja i geotermalne energije trebalo bi da bude visoko na dnevnom redu sledećeg Evropskog parlamenta i Evropske komisije", rekao je Innargi.
Evropski savet za geotermalnu energiju (EGEC), trgovinsko udruženje, pozdravio je rezoluciju parlamenta, rekavši da je pomogla da se geotermalna energija stavi na radar politike EU.
"Evropska komisija ne može ignorisati tako moćnu podršku", navodi se.
"Buduće zakonodavstvo će imati ključnu ulogu u razvoju ovog sektora i oslobađanju njegovog potencijala", rekao je poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Ville Niinisto, a citira EGEC.
(M.A./EURACTIV.rs)