Predsednik Čilea Gabrijel Borić rekao je da će nacionalizovati industriju litijuma, drugog najvećeg svetskog proizvođača metala neophodnog za baterije za električna vozila. Cilj unapređenje ekonomije i zaštita životne sredine.

To predstavlja novi izazov za sve one koji proizvode električna vozila (EV) koji se bore da obezbede materijale za baterije, jer sve više zemalja pokušava da zaštiti svoje prirodne resurse.

Meksiko je nacionalizovao svoja ležišta litijuma prošle godine, a Indonezija je 2020. godine zabranila izvoz rude nikla, ključnog materijala za baterije.

„Ovo je prilika za ekonomski rast koji će biti teško dostižan u kratkom roku", rekao je Borić, levičar koji je pobedio na izborima u decembru 2021. godine.

Budući ugovori o litijumu bi se izdavali samo kao javno-privatna partnerstva pod državnom kontrolom, rekao je on.

„Ovo je najbolja šansa koju imamo za prelazak na održivu i razvijenu ekonomiju. Ne možemo priuštiti da je protraćimo", rekao je on.

Vlada neće raskinuti postojeće ugovore, ali se nada da će kompanije biti otvorene za učešće države pre nego što oni isteknu, rekao je, ne navodeći Albemarle i SKM, svetske proizvođače litijuma broj 1 i broj 2. Ugovor SKM-a ističe 2030, a Albermarle-ovog 2043. godine.

Sociedad Kuimica I Minera de Chile (SKM), i Albemarle snabdevaju Teslu Inc, LG Energi Solution Ltd i druge proizvođače električnih vozila i baterija.

Albemarle je rekao da to saopštenje neće imati nikakav materijalni uticaj na njihovo poslovanje i dodao da će nastaviti razgovore o ulaganjima u dalji rast i korišćenju novih tehnologija u Čileu. SKM nije odmah bio dostupan za komentar.

Južnokorejski proizvođač baterija SK On, koji ima dugoročni ugovor o snabdevanju sa SKM-om, rekao je da će pratiti razvoj i odgovoriti blagovremeno.

Najava Čilea nije izazvala preokret u cenama litijuma, koje su od novembra pale za više od 70 odsto zbog slabljenja potražnje za električnim vozilima u Kini, najvećem svetskom tržištu automobila.

„Kada ili ako proizvođači baterija obnove svoje ugovore sa litijumskim firmama u Čileu, uslovi ugovora bi verovatno postali teži od onoga što su bili u prošlosti kada nije bilo učešća države", rekao je Čo Hjunrjul, analitičar kompanije Samsung Securities.

Codelco uloga

Borić je rekao da će započeti dijalog sa udruženjima, kompanijama i zakonodavcima o stvaranju litijumske kompanije u potpunom vlasništvu države i da će tražiti odobrenje plana od Kongresa u drugoj polovini godine.

Kongres je razmatrao mnoge od Borićevih ambicioznijih predloga i početkom marta odložio predlog zakona o poreskoj reformi.

Državni Codelco, najveći svetski proizvođač bakra, imaće zadatak da pronađe najbolji način za učešće vlade u vađenju litijuma.

„Ukoliko se stvori javno-privatna kompanija za eksploataciju litijuma u solanama Atakama, to će država kontrolisati preko Codelca", rekao je Borić.

Codelco i državni Enami će dobiti ugovore za istraživanje i eksploataciju u oblastima u kojima sada postoje privatni projekti, pre nego što se formira nacionalna litijumska kompanija.

Postojaće odeljenje posvećeno unapređenju tehnologije kako bi se minimizirali uticaji na životnu sredinu, uključujući favorizovanje direktne ekstrakcije litijuma preko bazena za isparavanje.

Privatna kompanija Summit Nanotech Corp, koja razvija tehnologiju direktne ekstrakcije litijuma, pozdravila je najavu.

Borić je rekao da će zemlja nastojati da zaštiti biodiverzitet i podeli prednosti rudarstva sa autohtonim i okolnim zajednicama.

„Danas predstavljamo nacionalnu litijumsku strategiju koja je tehnički solidna i ambiciozna", rekao je predsednik, dodajući da će izgraditi Čile koji raspoređuje bogatstvo koje svi generišu na pravedniji način.

(EURACTIV.rs)