Situacija u Pojasu Gaze i događaji u vezi sa njom utiču i na Egipat. Konkretno, ranije je Suecki kanal donosio oko 10 milijardi dolara godišnje, a sada se beleži pad prihoda za 40 do 50 odsto
Kriza u Crvenom moru mesecima već ometa isporuke proizvoda između Evrope i Azije, što prilično države koje su direktno ugrožene. U prilog tome ide i izjava predsednika Egipta, Abdela Fataha el Sisija, koji je na otvaranju godišnjeg Egipatskog energetskog sajma u Kairu rekao da su prihodi od Sueckog kanala pali za skoro 50 odsto iz tog razloga.
"Situacija u Pojasu Gaze i događaji u vezi sa njom utiču i na Egipat. Konkretno, ranije je Suecki kanal donosio oko 10 milijardi dolara godišnje, a sada beležimo pad prihoda za 40 do 50 odsto", rekao je.
Suecki kanal, jedan od najvažnijih plovnih puteva u svetu, najkraći je brodski put između Evrope i Azije i jedan od glavnih izvora deviza za Egipat, prenosi turska televizija TRT na svom sajtu. Prema Konferenciji UN o trgovini i razvoju, nedeljni tranzit kroz Suecki kanal opao je za 42 odsto u poslednja dva meseca.
Predsednik Uprave Sueckog kanala Osama Rabi je polovinom januara saopštio da su prihodi od prolaza Sueckim kanalom pali za 41 odsto međugodišnje, a broj brodova koji prolaze kroz kanal je smanjen za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, što pripisuje tenzijama u Crvenom moru.
Napadi Huta na brodove u Crvenom moru doveli su do izbegavanja ove rute od strane ključnih brodskih prevoznika. Produženo zatvaranje ovog plovnog puta, povezanog sa Sueckim kanalom, moglo bi ozbiljno ugroziti globalne lance snabdevanja i dovesti do povećanja cena različitih proizvoda u ključnom trenutku borbe protiv inflacije.
Ko je najugroženiji?
Najviše su pogođeni izvoznici iz južne Evrope, kao što su Italija, Grčka i Kipar, pošto njihov teret vredan milijarde evra sada mora da napusti Mediteran na zapadu i da ide dugim putem do Bliskog istoka i Azije.
Ova situacija ima pogubne efekte po Egipat koji je u 2023. godini ni zaradio 9,4 milijardi dolara od naplati taksi na prolaz brodova. Samo u periodu od 1. do 11. januara ove godine broj brodova koji su prošli kroz Suecki kanal pao je na 544, sa 777 u istom periodu 2023. godine, preneo je Rojters tada.
Svetska banka je upozorila da poremećaj na ključnim rutama transporta "pojačava zastoj u mrežama snabdevanja i povećava verovatnoću inflatornih uskih grla". Oko 400 komercijalnih brodova u svakom trenutku u normalnim okolnostima prolazi kroz južni deo Crvenog mora koje je u dometu Huta, rekao je u ranijoj izjavi visoki vojni zvaničnik za AP. Suecki kanal je jedan od pet najvažnijih pomorskih ruta na svetu i najkraća veza između Azije i Evrope, uz Lamanš, Panamski kanal, Ormuški i Malajski moreuz.
Opasnost po posadu, teret i plovila primorala je prevoznike da preusmere brodove oko Rta dobre nade na jugu Afrike, što dovodi do kašnjenja isporuka i do tri nedelje. Time se put produžava za oko 3-3.5 hiljade nautičkih milja (oko šest hiljada kilometara) za brodove koji plove između Azije i Evrope, navodi holandska banka ING.
Brodovi koji plove iz Holandije ili zapadnoevropskog regiona preko Sueckog kanala i Crvenog mora do Tajvana ili Kine pređu oko 18.500 kilometara. Taj put oko Rta dobre nade se produžava na 25.000 kilometara, ali je uprkos tome više od 150 komercijalnih brodova izabralo je od novembra ovaj duži put.
(J.N.(EURACTIV.rs)