Jedna od najvećih svetskih brodskih kompanija, nemački Hapag-Lojd, neće nastaviti sa korišćenjem Sueckog kanala uprkos međunarodnoj vojnoj operaciji za očuvanje bezbednosti tog područja.

Nekoliko firmi je prestalo da koristi rutu nakon napada.

U utorak je danska brodarska kompanija Maersk saopštila da će nastaviti sa radom na Crvenom moru.

Međutim, nemačka kompanija Hapag-Lojd saopštila je da smatra da je prolaz kroz jedan od najpopularnijih trgovačkih puteva na svetu – Suecki kanal u Crvenom moru - i dalje "previše opasan" i da će nastaviti da preusmerava svoje brodove preko Rta dobre nade. Firma je peta najveća brodska kompanija na svetu po kapacitetu.

Portparol je dodao da će preispitati svoju odluku u petak.

Neki brodovi koji koriste Crveno more, sa Jemenom na jugu, bili su na udaru dronova i raketa Huti pobunjenika. Kao odgovor, više od deset zemalja pridružilo se američkoj koaliciji pod nazivom Prosperity Guardian da pokuša da zaštiti komercijalni brod u toj oblasti.

Saopštenje kompanije Hapag-Lojd dolazi dan nakon što je Mediteranska brodska kompanija (MSC) saopštila da je jedan od njenih kontejnerskih brodova napadnut dok je prolazio kroz južno Crveno more na putu za Pakistan iz Saudijske Arabije.

U saopštenju, kompanija sa sedištem u Švajcarskoj je rekla da je obavestila koalicionu pomorsku operativnu grupu i da je "prema uputstvima učestvovala u manevrima izbegavanja".

Sva posada je bezbedna, bez prijavljenih povreda, dodao je MSC.

Jedna od najvažnijih svetskih ruta

Sa Sueckim kanalom severno od Crvenog mora, ova ruta čini jednu od najvažnijih svetskih ruta za isporuke robe široke potrošnje, nafte i tečnog prirodnog gasa.

Alternativna ruta, oko Rta dobre nade, dodaje oko 3.500 nautičkih milja putu (oko 6.500 kilometara) - što dovodi do straha od poremećaja u snabdevanju robom koja se transportuje kroz Suecki kanal, i povećanja cena da bi se pokrili veći troškovi transporta.

Jedan poznati švedski gigant nameštaja saopštio je da bi isporuke njegovih proizvoda mogle biti odložene nakon napada pobunjenika na brodove koji koriste ovu rutu, dok je naftni gigant BP rekao da će privremeno obustaviti sve isporuke sirove nafte kroz Crveno more.

Maersk je u međuvremenu u saopštenju objavljenom u nedelju rekao da iako su mere bezbednosti uvedene, "ukupni rizik u nije eliminisan u ovoj fazi".

"Maersk neće oklevati da preispita situaciju i još jednom pokrene planove preusmjeravanja ako smatramo da je to neophodno za sigurnost naših pomoraca", navodi se.

Hapag-Lojd je rekao za BBC da se 25 brodova suočava sa diverzijom.

Kolika kašnjenja?

Dužina kašnjenja sa kojima se brodovi suočavaju da stignu na odredište varira od 18 dana za one koji idu ka ili iz istočnog Mediterana, do 10-14 dana za one koji putuju u ili iz severne Evrope i sedam dana za putovanja na istočnu obalu SAD.

Iako se neke kompanije kao što su francuski CMA CGM i Maersk polako pripremaju da ponovo koriste rutu, poteškoće u ovoj oblasti će uticati na različite ekonomije jer je to ključna ruta koja omogućava trgovinu između Evrope i Afrike.

Mohamed Ata, egipatski analitičar kompanije Universal Stock, rekao je da će Egipat biti pod velikim uticajem tenzija.

"Usred globalne recesije, Egipat se bori sa nedostatkom deviznih rezervi uzrokovanim uticajem na Suecki kanal, koji služi kao jedan od glavnih izvora egipatske strane valute. Kao najvažniji plovni put na globalnom nivou, bilo kakvi poremećaji u kanalu će značajno utiče na zaradu Egipta u stranoj valuti", rekao je on.

(JA/EURACTIV.rs)