Početak godine je idealan momenat za planiranje finansija i investicija. Istražujemo u šta vredi uložiti novac u 2024. godini.
Svako ko je godinama prikupljao novac i planirao da ga uloži u nešto, danas je realno na gubitku: visoka inflacija uspela je da ušteđevini znatno smanji vrednost.
Kako je već godinama geopolitička, a samim tim, i ekonomska situacija nestabilna, pitanje je da li će dalja uporna štednja novca "u slamarici" nešto doneti ili će vrednost ove ušteđevine nastaviti da opada. Zato je početak godine idalan momenat za ulaganje novca, a nekoliko je opcija za to: investirati u kupovinu nekretnina, ulagati na berzi ili nepopularna opcija među finansijskim stručnjacima, ulaganje u kriptovalute. Pitanje je - šta je isplativo u uslovima kada stopa inflacije varira.
"Kao investicije, mislim da će akcije na berzama u SAD i u narednoj godini beležiti solidan rast, dok u Evropi očekujem niže prinose na berzi. Cene obveznica će porasti, što mislim da će se desiti i sa zlatom u manjoj meri. Očekujem da će cena nafte i gasa ostati na nižem nivou, kao i većine metala zbog očekivanog sporog oporavka kineske ekonomije", kaže za EURACTIV Rade Rakočević, stručnjak za investicije i direktor i osnivač Senzal capital Beograd.
Kako ističe, u 2024. godini očekuje oporavak sektora koji su bili pogođeni rastom i trenutnom visinom kamatnih stopa, kao i smanjenom investicionom aktivnošću.
Ovo se odnosi na mala i srednja preduzeća koja nisu mogla da dođu do kapitala za investicije i razvoj, pre svega u tehnološkom sektoru.
"Kompanije vezane za AI imaju dobru perspektivu u 2024oj, kao i određene healthcare kompanije. Mislim da će bankarski sektor nastaviti sa dobrim rezultatima i visokim dividendama i u narednoj godini", ocenjuje naš sagovornik.
Turbulentna geopolitička situacija uticala je, između ostalog, na smanjenje vrednosti novca i činjenica je da će nas prošla godina iz senke pratiti i u 2024., sa fokusom na finansijska kretanja. Ovo potvrđuje i naš sagovornik koji očekuje godinu sa mnogo nepoznatih.
"U 2024. godini se održavaju izboru u izuzetno velikom broju zemalja, i to će značajno uticati na globalna geopolitička i ekonomska kretanja. U januaru su izbori na Tajvanu, gde se očekuje borba između prokineskih i tajvanskih partija. Takođe, u junu su izbori za Evropski parlament, koji će verovatno videti dalje jačane desnice u Evropi. U novembru su predsednički izbori u SAD, koje svi isčekuju sa velikom pažnjom i neizvesnošću, a to je nešto što berze ne vole. Postoji veliki rizik i od novih lokalnih sukoba širom sveta, tako da nas čeka jedna volatilna berzanska godina sa mnogo nepoznatih", smatra Rakočević.
Zato je potrebno napraviti dobru strategiju, kako funkcionisanja, tako i upravljanja rizikom. Naš sagovornik smatra da je diversifikacija lične imovine najbolji način za upravljanje ruzikom.
"Ukoliko ne uradite kvalitetnu raspodelu imovine u različite vrste imovine, postajete mnogo izloženi lošoj konjukturi na tržištu te imovine. Na primer, investiranje isključivo u nekretnine u Srbiji, bez obzira na vrstu nekretnina, znači da sva vaša imovina prati trendove na tržištu nekretnina, i dobre i loše, bez ikakve zaštite".
Nije samo jedna vrsta imovine rešenje
Zato, po njegovom mišljenju, ne treba ulagati samo u jednu vrstu imovine, ali je jasan sa preporukom toga gde treba ulagati.
"Uvek preporučujem ulaganja u akcije ili fondove na svetskim berzama".
Rakočević bliže objašnjava na šta treba obratiti pažnju prilikom odabira investicije, od samog početka.
"Prvi korak je da se odredi lični profil kao investitora, što uključuje vremenski horizont investiranja i sklonost ka riziku. Taj profil se određuje kroz odgovore na set različitih pitanja i za svaki profil postoji preporučena struktura portfolija ličnog bogatstva. Na bazi tog profila, određuje se udeo određene vrste imovine u ukupnom bogatstvu, a onda u okviru svake vrste imovine definiše se konkretna investicija".
Profili investitora mogu biti raznoliki. Od konzervativnog, koji želi da zadrži sav novac koji je uložio, uz neku minimalnu profitabilnost, preko preko onih koji prihvataju srednji rizik (oni koji su u situaciji da preuzmu malo veći rizik, ali bez preterane dobiti), pa sve do agresivnih investitora koji bi uložili sve, uz rizik da dobiju – ili pak izgube – mnogo.
Naš sagovornik objašnjava na konkretnom primeru.
"Ako je preporučeni udeo akcija u ukupnom portfoliju od 15 odsto, onda se biraju akcije koje daju prinos u vidu dividende ili imaju potencijal za rast, zavisno od sklonosti ka riziku".
Šta želite da postignete?
Na pitanje o tome na šta treba obratiti pažnju prilikom investiranja, Rakočević kaže da je ključno odrediti šta se želi postići investiranjem.
"Rana penzija, obezbediti kapital za naslednike, pasivan prihod, novac za školovanje dece ili kuću na moru. Kad je jasan cilj, potrebno je dugoročno, strpljivo i disciplinovano investiranje kapitala koji vam neće biti potreban dugi niz godina, kako bi se postigao efekat ‘compounding-a’, odnosno rasta imovine iz godine u godine po principu ‘slaganja kamate na kamatu’".
Rakočević ističe koliko je važno je ostaviti investicije i kad prolaze kroz negativne periode (posebno akcije i fondovi), jer su to normalne faze u funkcionisanju ekonomija i berzanskog tržišta.
"Važno je da je veći deo novca investiran u likvidnu imovinu, kako biste mogli u slučaju potrebe da brzo dobijete nazad potreban kapital, a to je ono što nekretnine ne mogu da ponude, a investiranje na berzama pruža", navodi on i dodaje da je pre svega važno investiranje u znanje, kao što su kursevi koje organizuje njegova kompanija.
(J.A./EURACTIV.rs)