Cene nafte su porasle, nakon što su prošle nedelje potonule oko 6 posto. Cena barela na londonskom tržištu ojačala je jutros 0.44 posto, na 85,25 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 0.57 posto, na 80,95 dolara

MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 6:30 u plusu 1.7 posto, nakon što je prošle nedelje skočio 2.8 posto i odmaknuo se od najniže nivoe u godinu dana. Jutros je japanski Nikkei indeks ojačao 2.4 posto, dok su cene deonica u Australiji, Šangaju, Hong Kongu i Južnoj Koreji porasle između 0.4 i 4.2 posto. Najviše su jutros skočile cene deonica u Južnoj Koreji, što se zahvaljuje odluci vlasti o zabrani short-sellinga do kraja juna sledeće godine, što bi trebalo da stabilizuje tržište.

I na ostalim berzama vlada dobro raspoloženje jer ulagači veruju da je ciklus povećanja kamata u zemljama zapada završen. Doduše, očekuje se da će australska centralna banka zbog još uvek visoke inflacije ove nedelje još jednom povećati kamate, ali veruje se da su najveće centralne banke u svetu završile sa zaoštravanjem monetarne politike jer inflacijski pritisci postupno popuštaju.

Stoga su sada na tržištu zavladale špekulacije o tome kada će centralne banke započeti ciklus smanjenja kamatnih stopa. Tako se na tržištu novca procenjuje da je 90 posto sigurno da je američki Fed završio s povećanjem kamata i da postoji 86 odsto izgleda da će prvo smanjenje kamata uslediti već u junu sledeće godine.

Evropska centralna banka (ECB), procenjuje se, mogla bi početi smanjivati kamate već u aprilu, a britanska u avgustu sledeće godine. To će zavisti o daljem kretanju inflacije i ekonomije, a o tome će već ove nedelje govoriti niz čelnika Feda, uključujući predsednika centralne banke Džeromea Povela.

Izvor: EPA-EFE/JUSTIN LANE

Takođe, najavljeni su javni nastupi nekoliko zvaničnika ECB-a i britanske centralne banke (BoE). Više od godinu dana kretanja na tržištu ponajviše su zavisila o špekulacijama kada će centralne banke završiti ciklus povećanja kamata i na kojim će se nivoima kamata taj ciklus završiti.

Ubuduće će se, pak, najviše spekulisati o tome na koje će nivoe i u kojem razdoblju kamate biti spuštene.

"Mi očekujemo da će smanjenje kamate Feda, ECB-a i BoE-a biti brže nego što se na tržištu procenjuje. Očekujemo da će do kraja sledeće godine kamate Feda na fondove pasti u raspon od 3 do 3.25 posto, kamata ECB-a na depozite na 3 posto, a ključna kamata BoE-a na 4.25 posto", pišu analitičari NatWest Marketsa u osvrtu na situaciju na tržištima.

Na valutnim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta stagnira, nakon što je prošle nedelje pala 1.4 posto. Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 105,07 poena, kao i u petak na zatvaranju tržišta. Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao sa 149,35 na 149,55 jena.
Američka je valuta ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1,0725 dolara, dok je u petak uveče iznosila 1,0730 dolara.

Cene nafte su porasle, nakon što su prošle nedelje potonule oko 6 posto. Cena barela na londonskom tržištu ojačala je jutros 0.44 posto, na 85,25 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 0.57 posto, na 80,95 dolara.

(EURACTIV.rs)