Jedan od najpesimističnijih menadžera hedž fondova na Volstritu najavio je krah tržišta, rekavši da su Sjedinjene Američke Države usred "najvećeg kreditnog balona u ljudskoj istoriji".

Godine 1929. se inače dogodio veliki ekonomski krah berze u Njujorku 25. oktobra 1929, nazvan i crni utorak (crni četvrtak ili crni petak). Pojam je različit jer se zbog geografske udaljenosti na drugim berzama (London, Berlin) i tadašnjih mogućnosti komunikacija krah par dana kasnije proširio. Nastala je Velika depresija, dolazi do masovnog zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.

"Mi smo u najvećem kreditnom balonu u istoriji čovečanstva. To je u potpunosti zbog veštački niskih kamatnih stopa, veštačke likvidnosti u privredi koja se zaista dogodila u velikom obimu još od velike finansijske krize", rekao je Špicnagel.

"I kreditni mehuri pucaju. Nema načina da ih sprečimo u tome. Dugovi se moraju platiti, ili će se završiti neplaćanjem. I, naravno, teret duga danas je na nivou koji se ne može otplatiti", on rekao.

Drugi tržišni stručnjaci upozorili su na predstojeće kreditne događaje jer rastuće kamatne stope utiču na ekonomiju. Banka Amerike je saopštila da će dug nagomilan u protekloj deceniji kada su kamatne stope bile ultraniske, uskoro upasti u nevolje, dodajući da primećuju da bi oko jedan trilion dolara privatnog duga moglo da ode u potencijalno neizvršenje jer su troškovi zaduživanja rasli.

Kada su u pitanju korporativni dugovi, već se primećuje porast neispunjenja obaveza i kašnjenja. Finansijska kompania Čarls Švab je saopštila da će ukupna korporativna neispunjenja obaveza i bankroti verovatno porasti do kraja godine, sa vrhuncem verovatno u prvom kvartalu 2024.

Javni dug i "Pirova pobeda"

Nevolje se takođe spremaju kada je u pitanju javni dug, pri čemu je ukupan dug SAD po prvi put ove godine dostigao 33 triliona dolara. Najveća investiciona banka Goldman Saks procenjuje da bi pod režimom visokih kamatnih stopa koje bi trajale duže, ukupni troškovi kada je reč o američkom dugovanju mogli dosegnuti novi vrhunac do 2025. godine.

Dobra vest je da privreda raste, ali Špicnagel je rekao da je čak i ovo "Pirova pobeda".

"Sada pobedite, kasnije patite. Upravo to radi monetarni intervencionizam: on vam sada daje nešto, a kasnije morate da platite sa velikom kamatom. I, naravno, isto to je i savezni dug — to je problem naših unuka".

Sve to predstavlja probleme za celokupno tržište, koje bi moglo da oseti bol dok se kreditni balon izduvava širom privrede.

"To će uništiti celokupnu prognozu. Tako da, ne smatram da će doći samo do pada. Mislim da će doći do velikog pada ", rekao je Špicnagel o pucanju kreditnog balona.

Ni ta kriza možda nije daleko, a događaj kakav Špicnagel predviđa mogao bi da dovede do pada kamatnih stopa na "veoma, veoma niske" nivoe u "sledeću godine ili dve", rekao je on.

Uprkos turbulencijama koje je rekao da vidi da dolaze na tržišta, Špicnagel je dodao da investitori ne bi trebalo da oklevaju da dugoročno investiraju u akcije. Video je kako berzanski indeks S&P 500 nadmašuje sve hedž fondove na tržištu za poslednjih 20 godina, dodajući da je to jedina investicija u koju bi uložio ako bi mogao samo jednom da trguje u naredne dve decenije.

(JA/EURACTIV.rs)